који се убраја у четири велика годишња поста, поред Божићног, Васкршјег и Госпојинског.

Почетак Петровског поста је покретан, јер зависи од Васкрса, а крај је непокретан и увек пада 12. јула на горе поменути празник. Тако Апостолски пост најкраће може да траје једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Петровски пост сличан је Божићном, али нешто блажи. Не једе се месо, бели мрс и јаја, а риба, вино и уље дозвољени су сваки дан осим среде и петка, који се посте “на води”. Дан уочи Петровдана пост је такође строг, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља.

На празник Рођења Светог Јована Крститеља, који пада у време Петровског поста, једемо рибу, чак и ако је у среду или петак. И, важна напомена, ако Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.

Овај пост установљен је на основу успомене на спостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили.

Празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу сматра се календарском границом у години јер после њега наступају промене у природи, приближава се јесен.

У народу је заступљен обичај паљења лила, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе, а симболишу времена прогона хришћана, које су везивани за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.

ГЗС