Тешко наоружање Бата из Пожеге: Свестрани уметник клеше камене секире и кује римске мачеве

Пожега – На прсте једне руке не могу да се наброје сви таленти које поседује свестрани Бато Ђокић из села Висибабе. Одувек је, како каже, био заљубљен

у давна времена, па је његова љубав преточена и у дела. У својој импровизованој радионици он кује старо оружје, исто оно којим се неолитски човек борио за храну, опстанак и живот у тадашњој заједници.

“Дрво, камен и кост једино је што су они користили. Ако сте имали добро оружје то је значило да ћете остати живи. Фасцинантно је на које све начине су се праисторијски људи довијали како би опстали у суровој природи”, рекао је Бато за РИНУ.

Стреле од рогова, ножеви од костију и секире од камена само су део неолитског наоружања које Бато прави на традиционалан начин. Машинске обраде готово и да нема, већ овај Пожежан све клеше, кује и обликује – ручно.

 

“Обрада камена није нимало једноставна. Ми на филмовима и у музејима видимо готов производ, али до њега је изузетно тешко доћи. На каменој стрелици најзахтевније је изоштрити врх, ако ту погрешите целодневни рад може бити узалудан”, испричао је овај ковач старог оружја.

Бато материјал проналази сам, такође у природи као што су то радили наши преци, али он сам и прави алате са којима после ствара. А баш као и некада, он се врло често потпомаже ватром.

“На ватри се савијају рогови, а онда од њих касније можете правити шта хоћете. Неолитски људи најчешћи су то користили за прављење чешљева, јер ко је имао чешаљ имао је и фризуру”, каже талентовани Пожежанин.

Знање како се живело у млађем каменом добу стицао је уз помоћ архелога. Теорију је поткрепио праксом, а његов рад биће заокружен изложбом коју је планирао у Ужицу и то уз помоћ пријатеља – сликарке Гордане Елиот која ја задужена за прављење аутентичног накита.

 

“Бато је преталентован, али његове руке навикнуте на грубље радове нису у стању да се баве финим, ситним детаљима, тако да ја правим накит од костију, каменчића и коже. Трудим се да вешто осликава тадашњи живот, кад су га људи најчешће носили као амајлију”, рекла је Гордана.

Међутим, није неолит једино доба којим је Бато фасциниран, па зато овај слободни уметник често кује и оружје налик оном са којим су Римљани побеђивали у великим биткама. Његови мачеви пронашли су примену и у садашњости, па их неретко кристе глумци у позоришту како би што боље дочарали дух старих времена.

“Иако је можда играчка, да би се урадио један римски мач потребно је уложити исто времена и труда као да са њим идете у рат”, рекао је Бато.

Своје стварање наставиће и даље, а у паузама свог рада он слика и свира фрулу иако никад није похађао ни уметничку ни музичку школу али, како каже – све ради по осећају и тако му најбоље иде.

 

РИНА