Ово је најстарија хидроцентрала у Европи: Сименсову опрему волови вукли неколико месеци

Ужице – Ретко ко је поверовао пророчанству Тарабића кад су у јуну месецу 1868. године рекли

рекли да ће из реке Ђетиње изаћи светлост. Само после 32 године, њихове прогнозе су се обистиниле и у Ужицу је направљена прва хидроцентрала у Европи, и то по Теслиним принципима полифазних струја.

“Одлука о изградњи хидроелктране потекла је од акционара такачке фабрике којима је био потребан јефтин, а сигуран извор енергије. У спровођењу њихових намера, помогао има је угледни професор Ђорђе Станојевић који је закључио да у овој реци има довољно водене снаге за производњу електричне енергије”, рекла је за РИНУ, кустос музеја у Ужицу, Загорка Милићевић.

Одлука о овом подухвату стигла је врло брзо до Обреновића који су подржали градњу, а краљ Александар поставио је камен темељац у мају месецу 1899. године. Ђорђе Станојевић имао је задатак да набави опрему за ову хидрелетрану.

“Набавио је сименсове турбине и генераторе. Опрема је из Пеште и Беча возом стигла до Крагујевца, а како Ужице у то време није имало пругу, опрема је пребачена на дрвена кола која су вукла шест пари волова. Тако је овај караван путовао месецима, а бројни Срби су милили да је у питању сеоба народа”, прича Загорка.

Загорка Милићевић, кустос музеја у Ужицу, Фото: РИНА

Кад је опрема на воловима стигла, Ере нису часиле часа и одммах су кренули у изградњу и потрудили се да у знак захвалности хидроелктрана буде отворена 02. августа, на рођендан краља Александра Обреновића.

“Мали број Ужичана је смео уопште да присуствује отварању, јер није им било јасно, како то струја и вода могу да се споје, да жица прође кроз таван, а да кућа не екплодира. Мислили су да ће доћи до неке велике експлозије”, рекла је Загорка.

Прва струја произведена преподне користила се за потребе ткачке фабрике, а послеподне за оосветљивање града, поједних кафана, дућана и механа, а плаћала се по сијалици.

Хидроцентрала која и даље ради на Теслиним принципима, Фото: РИНА

Хидроелктрана под градом радила је до 1973. године, али опрема је и данас након 120 година остала исправна и сачувана. Бројне стране делегације и амабасадори нису заобишле овај својеврсан споменик, који предтсвља један од највећи туристчких потенцијала Ужица.

 

РИНА