без знамења под којим су се борили. Бранили су слободу, заставу отаџбине и огњишта и умирали уз поклич: „За крст часни и слободу златну“. Могу ли се грешка и неправда исправити до сеоске заветине?
На звонику цркве Свете Тројице у Драглици 2018. године откривене су две спомен-плоче са именима 93 ратника овог села из два балканска и Великог рата, али без крста – знамења под којим су се борили.
На Зборишту у Драглици, са кога су кретале крстоноше, заједно су као пре једног века и коју годину – регрути, редови и трећепозивци у строју и рововима Дринске и других дивизија, у ратовима против Турака, Бугара, Швабе, Арнаута... Заједно су, као некада, комшије на саборимау висовима Муртенице, који су бранили част, слободу, нејач, огњишта и заставу отаџбине, уз поклич: „За крст часни и слободу златну“.
Драглица је, уз Сеништа, била последње село на десној обали Увца без обележја у славу и част ратницима 1912-1918. године. Можда је пре непуних пет година, уочи сеоске заветине, учињен пропуст што изглед белега и запис нису прошли сито и решето у црквеној општини и ужичком намесништву Жичке епархије...?! Неки у селу сваљују кривицу на каменорезца, да наручиоце није упозорио или је „заборавио“ да уклеше крст или да узме мере на зиду звоника у журби да се у мермеру запишу имена, да чувају успомене на прошлост и претке, да подсећају на јуначка времена...?!?
Имена у камену записана - регрути, редови и трећепозивци Драглице
Има ли објашњења што је са белега изостављена она одредница седмогодишњег ратовања – 1912-1918...? Или је то све, можда, нека нова мода у отаљавању посла у неговању традиција...?!? Неки кажу и да је довољно што је поменут Солунски фронт и да су на првој плочи имена 57 палих на бранику отаџбине... А како ће неке генерације нараштаја знати о ком се то периоду српске историје ради...?!?
Па било је довољно времена да се исправи грешка и неправда! Кажу и да је било обећања да ће стићи крст, да се постави између две плоче... И може ли се то учинити до следеће сеоске заветине, када се код нове цркве брвнаре на Треће Тројице сабирају мештани и земљаци на литургији и уз трпезу...?
Незаборав - спомен плоча ратницима у цркви у Сирогојну
Могли су мештани и њихови земљаци, расути по Србији, као и остали који су бринули о подизању белега јунацима три рата, видети – како су то радили преци. У књизи „Епопеја у камену“ (Народни музеј, Ужице, 2016) Славица Стефановић, музејски саветник, а садашњи директор Музеја, сабрала је фотографије белега и епитафе са 6943 имена, уклесана на спомен-плочама Златиборског округа, углавном у трећој деценији 20. века.
Споменици су подизани на зидовима цркава и школских зграда или на чесмама, те украј путева и на трговима у варошима и селима у сливовима река Ђетиње, Рзава, Увца, Скрапежа...Јунаци који су оставили кости на Зебрљаку, Куманову, Брегалници, Церу, Мачковом камену, Кајмакчалану и другим бојиштима – заувек су се преселили у вечност, на камене плоче завичаја.
Златаринфо, Д. Гагричић / ГЗС
