понети само са Златибора и уместо са магнетима и разгледницама туристи се кућама враћају са - пршутом, кајмаком, сланином и сиром, пише агенција РИНА.
"Слика поред новог смарагдног језера јесте незаобилазна, али и парче сувог меса такође остаје "под морање" да се понесе са планине. Ипак, у куповину таквих сувенира мора се кренути са озбиљним предзнањем. За добру пршуту најбитнији су квалитетно месо, сува букова дрва, а процес сушења је још бољи ако је напољу мраз.Кад се сече, морају комади лепо да се одвајају и не сме преко средине да има таман круг, већ да буде свуда једнака. Само таква пршута је добро осушена и најукуснија. Цену нисмо мењали, иста је као увек, па нећете доживети шок кад видите рачун", рекла је за РИНУ, једна од продавачица на Краљевом тргу.
У куповину пршуте морате кренути са озбиљним предзнањем, фото: РИНА
Да је пршута изузетно битна, не само туристима који је као сувенир носе са ове планине, већ и самим Златиборцима доказ је и то што су у част овог сухомеснатог производа организовали и читаву манифестацију - чувену пршутијаду.
А, нигде пршута не мирише тако као у златиборском селу Качер где се традиција сушења меса преноси деценијама, са колена на колено. Управо ту направљена је и најдужа леђаница дугачка 190 центиметара и тешка преко 10 килограма. Домаћин Никола Брковић мајсторски је одрадио свој посао иако, како каже, није било лако.
“Најтеже је осушити говеђи програм јер су комади знатно крупнији и треба их посебно осолити и обрадити. Кад је у питању рецептура остали смо верни традицији. Битан фактор су надморска висина и клима, сушење се обавља искључиво хладним димом, односно помоћу буковог дрвета јер оно даје најмање штетних материја, али и најбољи укус и мирис месу. Може се рећи да је баш због тога и специфичне климе, наша пршута посебна ”, каже Никола који се већ деценијама бави пршутарством.
Познаваоци доброг залогаја кажу да код говеђе пршуте треба бирати веће и шире комаде, јер то значи да је месо од квалитетних грла, а најукуснија свињска пршута је од леђанице дуге пола метра и тежине од два до два и по килограма.
ГЗС/ РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.