да се он и његова више деценијска сапутница Милева (78), сахране у детелини на њиховом имању, недалеко од столетног храста.

Хранислав каже да на сеоском гробљу нема више места, а и да је угрожено великим клизиштем, које прети да га одвуче у поток.

"Намерио сам да изградим породичну гробницу, на имању на којем се вредно радио читав живот. Имам девет и по хектара и нећу да дозволим да ме сахраме у неклу рупу као кера", рекао је Хранислав.

Са њим се слаже и његова супруга Милева.

Хранислав и Милева Благојевић, Фото: Глас западне Србије

"Слажем се са својим Храниславом, јер то није ништа из беса, већ зато што је гробље покренуло клизиште, па нисам сигурна где ће нас наћи фамилија кад дође да упали свећу", наводи Милева.

Међутим, у локланој самоуправи у Лучанима кажу да такву сагласнот сигурно не могу добити, јер је закон потпуно јасан.

"Не постоји законски основ да се дозволи тако нешто, нити може било ко дати такву сагласност. До душе наша држава је то прећутно дозволила у случају Слободана Милошевића. Уколико то ураде самоиницијативно, надлежне службе би морале обавити ексхумацију и посмртне остатке сахранити у гробље", објашњава кумунални инспектор Мирајана Кукућ.

У сваком случају, Хранислав је у великом проблему, јер му једно померање на оном свету не гине, било да је то од стране клизишта или комуналних служби.

Глас западне Србије