110 година постојања клуба и 20 година од када је Јавор први пут заиграо у елитном такмичењу Србије.
Ови јубилеји биће свечано обележени и биће то прилика да се поново састану бројне генерације и евоцирају успомене на давна времена клуба.
Званично, Јавор је рођен октобра месеца 1912. године. Буктали су Балкански ратови па су школе и факултети престали са радом. То је био разлог да се ђаци и студенти окупе у свом родном граду. Међу њима био је и Милан Радојевић, студент у Бечу који је са собом у Ивањицу понео и фудбалску лопту. Права фудбалска лопта изазвала је буру одушевљења међу младима у Ивањици. То је био разлог да се прихвати идеја неких од њих да се у Ивањици формира фудбалски клуб. Идеја се брзо реализовала и млади су организовали оснивачку Скупштину на којој су ударени темељи ФК "Јавор".
Скоро до поноћи трајала је дискусија како да се клуб назове. Падали су разни предлози али ни један није имао већинску подршку. Када су сви били исцрпљени, без решења за име клуба јавио се Миленко Кушић и предложио да се клуб назове по историјској планини Јавор. Предлог је са одушевљењем прихваћен и у Статут је уписано пуно име Ђачко спортско друштво Јавор. Уз фудбалски ,формирана је и гимнастичка секција и основана драмска секција. Драмска секција приказивала је приредбе а новац од улазница ишао је у касу клуба. Када су општински оци видели велику еуфорију младих када је клуб у питању, доделили су им локацију за изградњу фудбалског игралишта, у месту званом Вашариште кренула је радна акција на прављењу терена. Овој акцији придружили су се и многи старији Ивањичани. У околној шуми исечени су стубови за голове. Пошто је сечење извршено у приватној шуми власник је дигао узбуну и да не би алармирао њихове родитеље, сакупили су нешто пара и исплатили власника шуме. Интересантно је да је поменути власник шуме после пар месеци постао највернији гледалац утакмица Јавора.
-Пошто у то време у околним местима није било фудбалских клубова прва званична утакмица одиграна је између два састава Јавора распорешене у црвене и плаве. Девојке и њихове маме добровољно су шиле дресве а цела варош са нестрпљењем је очекивала утакмицу. Једна недеље у то време мака варошива сјатила се на игралиште у Вашаришту да виде то чудо од игре што је заслепело младе. Женски део публике навијао је за црвене а мучкарци за плаве. Борбена утакмица завршена је нерешенимрезултатом а било је и комичних ситуација и чудних одлука судије.
Године су пролазиле, Јавор се развијао и постао познат у целој земњи. Други светски рат прекинуо је активност клуба али чим је дошла слобода и Јавор се активирао. Одам по ослобођењу организована је турнеја по Санџаку и Косову. На ово путовањи ишло се камионом уз пратњу неколико наоружаних војника. Јавор је свуда срдачно дочекиван и постигао добре резултате на терену. На тој турнеји стекла су се бројна пријатељства која су дуго трајала. Када су у Југославији устројена званична фудбалска такмичења Јавор се укључио у такмичење.
Деценијама Јавор је играо подсавезна или регионална такмичења али и поред тога дао је бројне играче најбоњим клубовима Србије. Сањали су навијачи Јавора да се њихови љубимци пласирају у савезни ранг такмишења. Тај сан остварен је 1994 године када је Јавор после турбулентних квалификација постао члан Друге савезне лиге. Славље које се догодило после поменутог успеха и данас се препричава. Преко 5.000 грађана дубоко у ноћ чекали су фудбалере после победе у Прокупљу и са њима славили до раних јутарњих сатаи. И тада су навијачи маштали да се њихов Јавор такмичи са Црвеном Звездом, Партизаном и другим српским фудбалским великанима. И то се остварило 2002 године.
Када је Јавор 2012 године обележавао 100 година постојања издата је монографила из пера новинара Емилијана Протића која је углавном обухватала историјат клуба од оснивања до тих дана. За обележавања 110 година клуба у припреми је други део монографије који ће обухватити период од највећег успеха клуба 2002 године до данашњих дана. Уз богату документацију професор Александар Ковачевић сажето је пренео све важне и интересантне догађаје везане за овај значајни успех ФК Јавор.
Ивањичани ће са поносом рећи да је Јавор један од ретких клубова са тако дугом традицијом а да никада није мењао име.
ГЗС
