Прегледи, налази, резултати и реченица коју не желите да чујете и тако неколико пута, преноси РИНА.
Када су већ шести пут ушли у процес вантелесне оплодње Марија и Небојша Ђукић из села Мала Јежевица код Пожеге нису губили наду и ипак срећа је закуцала на њихова врата, али на опште изненађење свих она је била - трострука.
„За мене најлепша могућа вест коју сам могла да чујем после пет година брака јесте да сам остала у другом стању, међутим нисмо ни сањали да ће наш труд и борба бити вишеструко награђени у најлепшем могућем облику. На првом ултразвуку су ми рекли да носим близанце и нашој срећи није било краја. Мада лекари су поменули да би једна беба могла да „одустане“ јер су приметили одрђену сенку“, започиње причу Марија за РИНУ.
Фото: РИНА
Имајући у виду све перипетије које су она и супруг прошли само се надала да ће све бити у реду. Није ни помислила да би следећи ултразвук могао још више да је изненади.
„Лекари су ме тада питали: јесмо ли оно рекли да су близанци? Е па Марија, чекате тројке. Осећај не може да опише речима. Међутим, после су ми рекли да ће бити врло тешко да све бебе изнесем до краја и саветовали су ме да један плод „склоним“, али то ми није падало на памет. То је био дар од Бога и била сам спремна за то да се борим“, каже ова млада мајка.
Њена борба била је све само не лака, на сваки преглед ишла је са зебњом и тихом молитвом да је са све три бебе све у реду. У каснијој трудноћи ултразвук је показао да носи две девојчице које су једнојајчане близнакиње и дечака. Колико год да је стрепела и трудноћа и порођај су прошли како треба, а на свет су пре осам месци стигли Николета, Доротеа и Душан.
„Сваки родитељ ће вам рећи да је то најсрећнији тренутак у њиховим животима, али наша срећа била је три пута већа, али и обавезе. Имала сам помоћ супруга у свему од самог почетка, а најтеже нам је падало кад треба да их нахранимо. После неког времена направили смо план, све добро организовали и то што имамо три бебе одједном у кући, за нас је највећа награда“, рекла је Марија.
Два имена су одмах смислили, али за треће је до самог краја било јако неизвесно. Марија и Небојша кажу да све и свуда стижу иако имају много обавеза око деце. Много им помаже и Небојшина мајка, а њен миљеник је мали Душан за ког родитељи кажу да је најмирнији.
„Обавезе су велике, ја радим и онда је супруга сама са њима. Али, кад дођем кући помажем јој у свему што је потребно. Колико год био тежак дан на послу, кад видим њих као да добијем неку нову снагу и мотив за живот“, изјавио је поносни тата.
Они свим брачним паровима поручују само једно, а то је да, ма колико било тешко никад не одустају од борбе за потомство. Дечји осмех највећа је срећа и вреди сваке поднете жртве.
РИНА / ГЗС