Он каже да је некада и могао неки динар да се заради, мада како време пролази све је теже. Данас је то симболичан износ од којег како каже може да купи килограм соли или шећера.

,,Ово је седамнаеста година како на истом месту продајем бадњаке, али постаје све теже, а зарада готово никаква. Тешко је, народ ваљда нема пара и више поклоним него што продам. Али није ми жао и срећан сам када бадњак даривам некоме ко нема новца или деци. Шта да се ради, такво је време дошло а живети се мора. Опет кажем Боже здравља, слоге и среће, а за све остало ћемо се некако снаћи”, каже Милан који се не жали поред тешке муке и немаштине која га притиска.

Чубрић живи на планини са женом и три ћерке, једна другој до увета. Најмлађа има три године, средња је пети разред, а најстарија је прва година средње Прехрамбено угоститељске школе у Чачку. Ова петочлана породица божије дане проводи у трошној приземљуши на коју се навалила планина и немаштина.

Ове сиромахе ретко кад погоди лепа вест, али се и то једног дана догоди. Можда свето дрво које Милан више дели него што прода помогне њему и његовој нејачи. Ко зна, божија је последња.

Глас западне Србије