Чајетина са 94 и 90 година, али су свакако „рекордери“ по броју година брака. Већ пуне 73 године живе заједно у, како то кажу, срећном браку и окружени људима који их воле и поштују. Рецепт за дуг и добар брак не постоји, каже Михајло, и додаје да је само љубав битна.

Упознао је Радмилу кад је још била младо девојче. Михајло је био старији четири године од ње, и већ је, како каже, имао девојака.

„Она била мали ђевојчурак, па дође до мене у коло да игра, али неке девојке, моје врснице и мало старије, и њој не дају. А ја хоћу да је пустим, нека дете мало игра. Али она до мене ме стегла за руку и неће да је пусти. А моја Радмила каже – е упамти, ја сам догодине ту“, прича нам Михајло.

Како је Радмила рекла, тако је и било. Венчали су се 1945. године, када је, како Михајло каже, било лепо живети. Имао је тада све – пуну кућу – оца, мајку и браћу, имање, стоку и оно што је најбитније, своју вољну поред себе. Ни мираз није тражио, каже, веровао је у љубав.

„Ја сам ишао више пута код њих да радим и све је било одлично. После сам мало и упознао Радмилу, а те паре које су ми давали, нисам хтео да узмем, јер кад не волиш, џаба паре и све. Кад сам је упознао, нисам хтео ни једну другу да узмем. Њу сам довео кући и ето, хвала Богу, још увек смо живи и здрави“, каже Михајло.

Створили су своју породицу и леп дом. Михајло је увек био један од „виђенијих“ у селу. Имао је пре 60 година мотор BMW, али и коња и чезе. По природи весељак, волео је друштво, а своју Радмилу увек је водио са собом, где год да пође.

„Где ја седнем, ту је моја Радмила и остало друштво моје и њене другарице. Али имало је људи под шатром, а жена вири, да простиш, ко пашче, не сме да приђе под шатру. Ја сам увек био са својом женом свуда. Лепо смо заиста живели“, са поносом прича Михајло.

И тако године пролазе. Већ 73, али овај пар се не да – још увек су заједно, пуни поштовања једно према другоме, али и љубави. И још Михајло својој Радмили пева, као некад:

„Вољела ме, не вољела, ти си мене разбољела“.

Златибор прес, Н. Џелебџић