који су у Београду и већим градовима веома тражени. Колико год да направи, све се прода али је потребно доста времена и труда да би се обезбедиле количине које се броје у хиљадама лепо упакованих бадњака.

Ивану је најважније да бадњак буде аутентичан, тачније да паковање за продају садржи све елементе који симболишу Христово рођење.

 На нивоу хобија Иван је у посао са бадњацима ушао са непуних петнаест година. У почетку су то биле мале количе које су промотивно завршавале у домовиума пријатеља и локалним цвећарама. Медјутим, како кажу наши стари ‘’добар глас далеко се чује’’ па је потражња за бадњацима, из године у годину, бивала све интезивнија.

Према бадњаку се православни верници у Србији односе као према божанству – приносе му жртве у виду жита, вина и меда и поздрављају га. Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегде гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице – да буду једнаки као варнице.

ГЗС / Инфо Лига