Девизни прилив, од ове гране привреде, прошле године је био 1,4 милијарде евра. У 2020, то ће остати само пусти сан. Пандемијом у нашој земљи, када је реч о туризму, највише су погођени велики градови, док би поједине дестинације могле и да профитирају, и то захваљујући прилично нереалним ценама смештаја.

Према подацима Републичког завода за статистику, у јуну је број туриста мањи за 52,2 одсто, а ноћења за 43,3 одсто, у односу на исти период лане. Странаца је мање за 84,8 одсто. И док градови Београд, Нови Сад, па и Ниш, грцају због недоласка страних гостију и многи хотели не раде, по домаћим бањама, на планинама и језерима, тражи се место више. То, међутим, неће поправити целокупну слику, јер готово две трећине укупног прихода од туризма зарађују градови.

Како је епидемија вируса корона омела наше грађање да иду на море, домаћи угоститељи потрудили су се да искористе ту прилику, али и да подигну цене и до 50 одсто. Боравак у појединим хотелима или најам кућа за седам дана кошта као просечно летовање на светским, ексклузивним дестинацијама.

Уколико се и нађе неко слободно место, рецимо, у Луковској бањи, пун пансион по особи у једном од хотела кошта 5.000 динара дневно. У Пролом бањи, за ноћење са пуним пансионом, у хотелу, треба издвојити у просеку од 4.500, па до 7.500 динара. Боравак на Сребрном језеру, у хотелу, за две особе, седам дана кошта око 50.000 динара. За одмор на Копаонику, хотелијери траже од 30, па до чак 100 евра дневно по особи. Цене су скочиле и у приватном смештају, па готово да нигде више нема јефтиног летовања.

Стручњаци истичу да нико не може да утиче на цене, нити надлежни могу да их диктирају, али је сигурно да путници не заборављају. Питање је каква ће бити следећа година и да ли ће се исти ти људи вратити домаћем туризму, када их сада многи „шишају”. С друге стране, очигледно је и да има оних који то могу да плате, чим цене не падају.

ГЗС/Новости/ПП Медиа