Necete verovati  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Србија једина смањила дуг

28/02/2017
image-gallery-item
Фото: Курир
Ризик од повећања дуговања према свету имају Црна Гора, Албанија, Белорусија, Хрватска, Мађарска, Пољска...

Србија је једна од ретких држава региона којој не прети ризик од повећања јавног дуга, показало је истраживање Светске банке - „Глобалне економске прогнозе“. Ризик од повећања јавног дуга имају Црна Гора, Албанија, Белорусија, Хрватска, Мађарска, Пољска и Украјина.

Дуг Србије 31. децембра 2016. године био је 25,1 милијарду евра или 72,9 одсто бруто друштвеног производа (БДП). На крају јануара ове године, како је саопштила Управа за јавни дуг Министарства финансија, ситуација се поправила.

„Државни дуг пао је испод 25 милијарди евра, на 24,8, што је 69,1 одсто БДП. Удео дуга у БДП није био испод 70 одсто од краја 2013, када је износио 59,6 одсто“, може се видети у подацима Управе за јавни дуг.

Црногорски портал ЦДМ.ме наводи да се Црна Гора налази међу европским државама које се суочавају с ризиком од повећања јавног дуга. Јавни дуг Црне Горе износи 2,3 милијарде евра, односно 58,84 одсто бруто домаћег производа. Ризик од повећања јавног дуга имају и Албанија, Белорусија, Хрватска, Мађарска, Пољска и Украјина.

Стање укупног дуга у ентитетима Босне и Херцеговине се погоршава. Сам дуг се повећавао у протеклих десет година, па су се, како преноси портал, на ентитетским нивоима мењали чак и закони који су одређивали горњи праг задужености како би се подизали нови кредити. БиХ је дужна шест милијарди евра, односно 41,5 одсто БДП.

Најмањи укупни јавни дуг бележе Македонија (3,4 милијарде евра, односно 38 посто БДП), те Косово и Метохија (852 милиона евра, односно 14,47 одсто БДП). Јавни или државни дуг чини новац који је држава позајмљивала како би финансирала мањак у буџетима, републичком или локалним. У извештају СБ наводи се да је глобална политичка нестабилност повећана после избора у Америци и брегзита.

- Раст несигурности у развијеним економијама могао би да има значајан утицај на трговину, спољне билансе и развојне шансе региона. Ако се ови ризици остваре, владе многих земаља, као што су Албанија, Белорусија, Хрватска, Мађарска, Црна Гора, Русија, Србија, Украјина, имаће ограничене могућности да стабилизују привредна кретања - наводи се у извештају СБ.

Извор: Курир

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika redakcija gzs

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.