broj vrlo zanimljivih lokaliteta koji, s pravom, imaju svoje potencijalne konzumente. Samo ih treba popularisati na pravi način i animirati sve veći broj turista koji dolazi, pre svega, u Mileševu ali je u njihovoj agendi i sve češće Hisardžik sa džamijom starom četiri veka gde se čuva redak primerak rukom ispisanog Кur’ana koji je nedavno zaštićen od strane stručnjaka Narodnog muzeja Srbije.

Uz takođe vrlo popularne Savine isposnice, koje isto tako privlače turiste a nalaze se u podnožju Jerininog grada odnosno tvrđave Mileševac, posetiocima sugerišemo i obilazak jedinstvene bašte kestena, takođe u Hisardžiku.

Kesten sve traženiji delikates, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

„Niko ne zna odakle su doneti i kada su posađeni prvi kestenovi, ali je najracionalnije tumačenje da su kesten doneli Turci koji su u dugom vremenskom periodu držali ovaj deo Srbije i posebno štitili tvrđavu iznad džamije u Hisardžiku koja je bila strateški vrlo važna. To potvrđuje i činjenica da su Turci, čak, za potrebe jedinice koja je čuvala tvrđavu i nadgledala carski drum koji je povezivao Skoplje i Sarajevo sa Carigradom, na tvrđavi podigli malu džamiju. Od tog vremena, najverovatnije, traje i bašta kestena u jednom delu Hisardžika, kaže Кadrija Malagić, meštanin.

Kadrija Malagić meštanin Hisardžika, foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Кesten je dugo vremena bio specijalitet Hisardžičana koji su ga ljubomorno čuvali na vrlo ograničenom prostoru od nekoliko desetina hektara gde se i danas nalazi jedinstvena bašta kesetena. Ima jedna anegdota koju i dan-danas prepričavaju meštani koja kazuje da je jedan od vlasnika parcele sa kestenima trčao za gavranom koji je nosio plod kestena u kljunu i leteo preko Grdilovaca, Bjelobaba i Кoševina prema Ivanju. Tu ga je negde sustigao i kamenjem vratio ka Hisardžiku da kesten ne bi bio presađen na neki drugi lokalitet.

Foto: PP Media, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Šalu na stranu, ali kesten je zaista dugo vremena bio sinonim isključivo ovog dela naše opštine. Nije ga bilo čak ni u drugim delovima sela, samo na mestu današnje kesten bašte, odnosno na površini od nekoliko desetina hektara. Poslednjih decenija kesten se širi što zahvaljujući pticama što visprenim Hisardžičanima koji su svojevremeno kestenu dali neformalni status „suvenira”, pa su sadnice mladog kestena osvanule u mnogim baštama i livadama.

Foto: PP Media, grafička obrada: Trem print Prijepolje

„Nema ljubomore, narod voli kesten…pa kad je tako zašto mu ne izaći u susret. Da li će sadnica uspeti i da li će posle pet - šest godina krenuti „boce” sa slatkim kestenom unutra, to mi ne znamo, kaže Кadrija.

Bašta kestena se nalazi nepunih desetak minuta hoda od džamije u Hisardžiku, a odlično se vidi sa staze koja vodi ka vrhu utvrđenja koje dominira selom.

Bašta kestena ukazuje da je to nekad bio jedan poosed i da je kesten sađen namenski. Vremenom su imanja cepkana, pa sada kesten na tradicionalnoj lokaciji imaju porodice Tandira, Malagića, Veljagića, Nezirovića… Ima sada kestena širom sela, ali se kesten bašta prepoznaje po kosmatim, starim stablima pa i kvalitetu sve ređih plodova.

Naime, kesten se poslednjih godina naglo suši a slične promene se dešavaju i na mladim zasadima. Neko priča da je neka bolest u pitanju, drugi misle da je šumovitost i zarastanje nekadašnje goleti Zlatara i Dundora uticalo na promene temperarture u podnožu, odnosno na lokaciji gde se nalaze stoletna stabla kestena.

Bilo kako bilo, kako je kesten počeo da „skita”, tako mu je ugrožen i opstanak, dodaje Кadrija.

PP Media / GZS