Богородица је по предању једина жена којој је икада било дозвољено да ступи на тло Свете Горе. Сматра се заштитницом целог женског рода, а за овај дан су везана бројна веровања и обичаји Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица је обележено црвеним словом у православном календару и спада међу 12 највећих и најпоштованијих хришћанских празника.

Слави се као успомена на дан када је Богородица, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане, први пут уведена у храм Божји.

Богородица Марија је као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља Јоакима и Ане да ће ако буду имали пород дати бебу у храм, доведена у Јерусалим и уведена у храм.

Чином Ваведења Маријиног, каже јеванђелско предање, свети родитељи испунили су завет да ће пород, којег дуго нису имали, "предати Богу на службу".

- Напред су ишле девице, са запаљеним свећама, а за њима пресвета Дева, украшена царским благољепним хаљинама, како приличи кћери царевој и невести Божјој - записано је у "Прологу" владике Николаја Велимировића.

Ваведење Пресвете Богородице је слава манастира Хиландар.

Иако Грчка православна црква слави Ваведење по новом календару (21. новембра), на целој Светој Гори традиционално се и 4. децембра обележава Дан Богородице, а централну литургију држе српски свештеници из Хиландара.

Богородица је по предању једина жена којој је икада било дозвољено да ступи на тло Свете Горе, током свог мисионарског путовања по повратку из Свете земље. Она је због тога уједно и заштитница целе Свете Горе, односно грчког полуострва Атос.

На православним иконама посвећеним овом празнику слика се Богородица у пратњи девојака са упаљеним воштаницама, али се такође слика и сцена из јерусалимског храма, у којој трогодишњу Марију и њене родитеље прима првосвештеник Захарија, отац Јована Претече.

Народна веровања и обичаји

Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

У Србији на Ваведење по обичају престају свадбе, које се не одржавају до првих дана пролећа. У таковским селима је био обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале.

У неким местима се задржао обичај да на Ваведење нероткиње оду да преспавају у манастир, како би им Богородица подарила пород.

Према народним веровањима, сточари славе Ваведење како би им Богородица заштитила стоку од звери, а у источној Србији су на основу времена тога дана предсказивали род усева - ведро небо обећава добру летину.

Ваведење се сматра такозваним усечним даном, што значи да тог дана не треба предузимати никакве важније послове, склапати уговоре, започињати велике радове и слично.

Такође, не би требало радити по кући, прати веш, пеглати и слично, све жене треба да празнују дан своје заштитнице.

Свету Пречисту светкују родиље и нероткиње, а многи се на овај дан и причешћују, верује се да Богородица на данашњи дан услишује све молитве.

Извор: Телеграф