„Нојева барка” за Милованову раж из Бабина

Пријепоље – Међу више од милион врста семена из свих делова света, у напуштеном руднику

у Норвешкој, чува се и семе ражи коју у Бабинама сеје Милован Ланговић.

Милован Ланговић из Бабина, годинама сеје стрна жита на својим парцелама које се налазе на близу 1000 метара надморске висине. Каже да је то породична традиција али је он, гледајући около, осетио померања на тржишту хране у правцу аутохтоних врста житарица.

„Без икаквих проблема продам све вишкове произведене ражи јер се људи све више одлучују за такав начин исхране. Уместо ’дотераних’ врста жита бирају оригинално и природно. За цену питају тек пошто обезбеде тражене количине”, прича Милован. А цена је, у просеку, два пута виша од уобичајених за жито произведено уз прилично учешће хемијских средстава од сејања па све до жетве.

Милован на време осетио померања на тржишту хране у правцу аутохтоних врста житарица, фото: ПП Медиа, графичка обрада: Трем принт Пријепоље

На имању Милована Ланговића, а има око 22 хектара земље, углавном пашњака и ливада, нема очекиване „затегнутости“ каква би се очекивала од некога чијих је 500 зрна семена ражи од пре неког времена депоновано у Светској банци! Уместо тога опуштеност и уређеност по мери домаћина куће. А домаћин куће овде живи сам…Са својим овцама, кравама, свињама…житарицама, понеком воћком на имању које доминира овим делом Бабина.

Домаћин Милован Ланговић сам живи у Бабинама, са својим овцама и житарицама, фото: ПП Медиа, графичка обрада: Трем принт Пријепоље

„Има много тога чега овде нема, али и онога чега овде има нема на далеко, лаконски”, одговара Милован на питање да ли му нешто (или неко) недостаје овде.

Кад би се он питао асфалтирао би се пут Рогушје – Барице, прокопан на тврдој подлози, насут „фракцијом“, али веле у општини за тај путни правац нису предвиђена средства у овој години а за убудуће, зависи да ли ће Месна заједница Бабине тај правац кандидовати као приоритетан. Миловану је јасно да се његове потребе не уклапају у политичку вољу, мада, руку на срце, пут од краја асфалта на врху Душманића па до његовог имања није ништа гори од оног асфалтираног сеоског пута.

До имања од 22 хектра и куће Милован стиже макадамским друмом, фото: ПП Медиа, графичка обрада: Трем принт Пријепоље

Милован истиче изузетну сарадњу са људима из Одељења за ратарство Института за ратарство и повртарство.

„На предлог Пољопривредне саветодавне и стручне службе ’Моравица’ да кандидујем аутохтона семена стрних жита, стручњаци са Института су више пута обилазили моје имање и житарице које сејем. Све анализе су показале да се ради о посебној, врло издржљивој и потпуној природној врсти семена, па је њихов избор пао на раж која је показала најбоље резултате у бројним анализама. Пре неког времена кандидовао сам и аутохтоно семе јечма које сам набавио у Пљевљима код једног произвођача сличног мени, али анализе и праћења су дуготрајни и захтевни па тек по њиховом окончању знаћу о каквом се семену ради. Ја сам убеђен да је у питању аутохтоно врло квалитетно семе о чему сведочи и парцела коју смо малочас обишли. Јечам је у пуној фази зрења и ових дана ће бити пожњевен”, каже Милован.

Аутохтоно семе житарица са Миловановог имања пронашло пут до Светског трезору биљака, фото: ПП Медиа, графичка обрада: Трем принт Пријепоље

Суштина приче ипак није да Милован само експетиментише са семенима већ да има сасвим задовољавајуће приходе производећи здраву храну од аутохтоних семена. Оно што је мање добра страна те приче су мањи приноси јер Милован не користи вештачке суплементе који „набилдују“ принос не водећи рачуна о квалитету производа. А жито односно брашно не продаје принос по једном ару већ квалитет хлеба који се испече од таквог брашна.

„Мало је рећи да имам списак наруџби које сукцесивно реализујем. Зову ме људи са свих страна тако да заиста немам никакавних проблема да продам све оно што од жетве одвојим за продају. Највише се тражи управо раж а она је актуелна посебно код приватних пекара који купују моје жито да оплемене хлеб па је, тако, прошле године цена ражаног брашна ишла и до 100 динара за килограм”, аргументује своју причу Милован.

Милованове житарице произведене без вештачих суплемената, фото: ПП Медиа, графичка обрада: Трем принт Пријепоље

Милован је, у међувремену, „сазрео“ и за актуелна политичко-економска струјања, па је са 10 оснивача формирао Центар за одрживи развој „Бабине“. Активности за референцу аутохтоног семена јечма води управо преко Центра. Убедјен је да ће анализе потврдити његов осећај да се ради о максимално природном семену а можда ће, вели, пут Норвешке ускоро и семе његовог јечма?

Милова се нада да ће пут Норвешке ускоро кренути и семе његовог јечма, фото: ПП Медиа, графичка обрада: Трем принт

Светски трезор биљака налази се на удаљеном норвешком острву Свилбард. У давно напуштеном руднику смештена је „Нојева барка за биљке“ са преко милон различитих врста житарица и другог хранљивог биља. Србија је за сада депоновала 96 домаћих сорти пшенице, јечма, овса и ражи а научници тврде да је на тај начин направљен огроман корак за прехрамбену сигурност будућих генерација.

 

ПП Медиа / ГЗС