Последњих година, поред малина и борвнице су постале својеврсан бренд наше земље, а у Европи се распознају по добром квалитету и специфичном укусу. Живота Бајкић из села Влашки До код Смедеревске Паланка већ годинама се бави пољопривредном производњом, али од кукуруза, пшенице и јабука није било зараде, па се овај домаћин одлучио да посади боровнице и није се покајао.
„На 83 ара посадили смо ово воће, пре пет година. Првобитна улагања су заиста велика, али први род стиже након три године и све се то исплати. У четвртој години још увек исплаћујете оно што сте дали на почетку, али од пете године имате чисту зараду. Цена боровница добра је и стабилна, па ове бобице заиста су право злато“, каже Живота за РИНУ.
Први његов род био је око 520 колограма, а сада очекује и до 10 тона овог воћа. Све што обере, Живота каже, да и без проблема прода, јер српска боровница изузетно је тражена и на домаћем и на страном тржишту.
„Воће пласирамо у хладњачу, по цени од четири до шест евра по килограму. Најважнија је величина плода, не сме бити испод 12 милимитера, а најбољи су плодови који достижу величину од 22 милиметра. Наше поднебље изузетно је погодно за узгој боровница, а плодови из Србије у Европу стижу кад влада својеврсан вакум на тржишту, јер долази после боровнице која рађа у Шпанији, а пре оних које стижу из Пољске“, каже Живота.
У Србији се боровница узгаја на око 1.500 хектара, а бројни су они који одлучују да засаде управо ово воће због могућности добре зараде. Међутим, да би све то било изводљиво и у пракси потребно је много труда и стриктно праћење упустава стручањака, јер само тако успех и прилив новца неће изостати.
„То је дефинитивно воће будућности и бизнис који се оставља унуцима. Биљка која воли сунце и врло је отпорна на мраз и ветар за разлику од других воћки, али због плитког корена не подноси сушу и зато је неопходно у самом старту поставити добар систем за наоводњавање, јер су висока влажност и редовно заливање од изузетне важности. Неопходно је пре садње адекватно припремити земљиште и изабрати квалитетен садни материјал“, изјавио Миле Радисављевић, испред фирме ИТП Иригатион.
Ако се све уради како треба, приноси по једном хектару су од 15 до 17 тона. Зарада на једном килограму је у просеку око три евра, па се простом математиком може израчунати зарада. Због својих повољних утицаја на здравље изузетно су тражено воће, а најзаинтересованији за српску боровницу већ неколико година уназад су Холанђани и Руси. Свеж програм боровнице има најбољу перспективу извоза, јер се на западу она најчешће конзумира баш у таковом стању, преноси агенција РИНА.
РИНА (ГЗС)
