Rehabilitovan Nikola Kalabić, komandant Gorske garde 


U udesu u Prislonici lakše povređene četiri osobe              Grom udario u banderu i izazvao požar – Manastir Vavedenje bez struje od subote              Na sportskim terenima u Turici pripreme karting reprezentacije Srbije u naredna tri meseca              Presušili izvori u Pranjanima – Vojska cistrenama doprema vodu              Radovi na popravci i rešavanje višegodišnjeg problema u MZ Prijevor             

 
Rehabilitovan Nikola Kalabić, komandant Gorske garde
Trenutno na sajtu: 473       |       Podeli:
19.05.2023 | 0 коментар(а)



Beograd - Nekadašnji komandant Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, Nikola Kalabić, pravosnažno je rehabilitovan



i nije sarađivao sa okupatorom, odlučio je danas Apelacioni sud.

Drugostepeni sud u Beogradu potvrdio je rešenje Višeg suda u Valjevu, kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Kalabića.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da Kalabić nije sarađivao sa okupatorom, a razlozi koji su za to izneti u prvostepenom rešenju su potpunosti prihvatljivi i za Apelacioni sud, objavljeno je na sajtu ovog suda.

Apelacioni sud smatra da je nesporno utvrđeno da ne postoji ni jedan pisani dokument u kome se reguliše saradnja Kalabića sa nemačkom vojnom silom, te da je na osnovu svedoka istoričara, takođe, nesporno utvrđeno da je u novembru 1943. godine došlo do kontakta između Kalabića i Nemaca u selu Bujačić kod Valjeva.

Tada je postignut Sporazum o obustavi neprijateljstava i zajedničkoj borbi protiv komunista u 13 Srezova Šumadije i Pomoravlja, ali je nemačka viša komanda za jugoistok 25. decembra 1943. godine odbila da produži taj Sporazum jer su četničke jedinice učestalo kršile Sprazum.

Što se tiče razgovora Nikole Kalabića i njihovih saradnika sa nemačkim predstavnicima (najverovatnije 11. avgusta 1944. godine), kada je traženo oružje za borbu protiv komunista, o tome postoji jedna fotografija, koja je često osporavana u pogledu autentičnosti, ali ova dva navedena događaja, prema iskazu svedoka, predstavljaju taktičke poteze koji ne mogu dovesti u pitanje generalno opredeljenje Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno četničkog pokreta i Kalabića, a što je, po oceni drugostepenog suda, pravilno prihvatio i prvostepeni sud.

Pomenute odluke Državne komisije imaju oblik administrativnog obrasca koji sadrži lične podatke za Kalabića kao i opis navodnog dela (zločina) koja mu se stavlja na teret, a osim toga one nisu donete po određenoj formalnoj proceduri što je karakteristično za sudske odluke s obzirom na to da iz njihove sadržine proizlazi da njihovom donošenju nije prethodio postupak u kom su izvođeni dokazi uz prisustvo optuženog i branioca, navela je Apelacija.

S ozirom na to da su nakon donošenja Uredbe o vojnim sudovima od 24. maja 1944. godine funkcionisali vojni sudovi, a da je nesporno da je Kalabić bio živ do 19. januara 1946. godine, jasno je da protiv njega nije pokretnut krivični postupak pred Vojnim ili Civilnim sudom, u kojim bi se utvrđivala njegova krivica za eventualne ratne zločine koji se pominju u odlukama Državne komisije.

Iz navedenih razloga prvostepeni sud je, kako navodi drugostepeni sud, pravilno zaključio da su navedene odluke Državne komisije bile motivisane političkim i ideološkim razlozima.
Imajući u vidu sve izneto, Apelacioni sud smatra da je nesumnjivo utvrđeno da je Kalabić lišen najelementarnijeg prava - prava na život, kao i prava na imovinu, te su se stekli uslovi za njegovu rehabilitaciju.

Pri tome Apelacioni sud je našao i da su neosnovani žalbeni navodi o tome da je pogrešan zaključak prvostepenog suda kojim se odluke Državne komisije dovode u vezu sa načelom pravne države i opšte prihvaćenim standardima ljudskih prava, jer u to vreme nije postojao zaokružen i jasan koncept ljudskih prava i sloboda.

Ovo stoga što je pravo na život najvažnije ljudsko pravo koje je proklamovano i štiti se još od rimskog prava, a danas je takođe elementarno pravo svake demokratske države.

Osim toga, treba imati u vidu da su još na Prvom zasedanju AVNOJ 1942. godine usvojeni principi demokratije, zaštite privatne svojine i dr, dok je na Drugom zasedanju AVNOJ odlučeno da će nova država biti izgrađena na domokratskim principima, koja uključuju i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, uključujući i pravo na život.

Zahtev za rehabilitaciju podnela je pre 10 godina Kalabićeva unuka, Vesna Dragojlović.

 

GZS/Tanjug




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


NIKOLA KALABIC GORSKA GARDA JVUO CETNICI REHABILITACIJA DRAZA DRAGOLJUB MIHAJLOVIC

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 165.659.717 посета
Тренутно на сајту: 474 посетилац(a)