Српска кафана за Гиниса: У Драгачеву кафа и кисела вода заједно коштају само 40 динара

Лучани – Да кафа и кисела вода заједно у данашње време могу коштати смо четрдесет динара показао

је Драгачевац Младен Равић који у селу Котража већ дуги низ година држи кафану. Чињеница је да су цене у угоститељским објектима по српским селима мање, али ценовник газда Млађа збунио је многе који су се запитали – а, где је ту његова рачуница.

"Какво је то јутро без добре кафе? Никакво. Али, иако је кафа добра слоши вам се кад вам стигне рачун ако је прескупо и тако одбијете муштерије . Ја то нисам желео, већ сам се тудио да их привучем иако моја зарада неће бити нешто велика. Али, добар глас се прочује па дневно скувамо по 100 кафа и ту се већ набаре одрђена цифра и не жалимо се. Поента је да не треба бити алав и ствари дођу саме од себе“, прича за РИНУ овај кафеџија.

Газда Младен не мења цену, а ни госте, Фото: РИНА

Уз неколико кафа гостима се послужују ратлук и домаће слатко, а кад одмакне дан полако се прелази на домаћу ракију чија чашица такође има минимлану цену. Тотално супротну од њеног квалитета. Корона вирус јесте смањио обим посла, али кафана и даље ради пуном паром управо захваљујући љубазном домаћину и доброј услузи.

"Уз кафу мештани воле попити и домаћу љуту , а једна чашица је 40 динара. У односу на Златибор или Копаоник, ми овде у селу ствари посматрамо другачије. Поштујемо квалитет, муштерије, у супротном остајемо или без једног или другог, јер ја живим од тога да ми дође први комшија и други мештани, а на туристичким местима си само пролазник. Битно нам је да муштерије у овом малом месту се враћају код нас", рекао је Младен.

Многи гости се питају где је ту Млађова рачуница, Фото: РИНА

Оно што су некада биле задруге данас су постале кафане, место где се уговарају откуп, производња, траже радници и пласман пољопривредних производа.

"Од тренутка када се отвори кафана, први гости су већ на вратима, након испијања кафе и ракије, завршетка послова у пољу поново се враћају да ремизирају учинак. Тако да овде можете чути и шта је ко посејао, где је раднике нашао и за колико је продао малину или кромпир. Поготову што у данашње време много тема мучи српске сељаке, овај објекат им дође као неки вентил за опуштање", додаје Младен.

На Златибору попијете једну у Котражи можете попити 10, Фото: РИНА

Власник кафане који је свој објекат отворио пре девет година има само једну поруку.

"Када држава уложи у српског сељака, од тога живи и породица и откупац, а и ми кафеџије", закључио је Драгачевац.

 

РИНА / ГЗС