сведочи о фудбалској прошлости овог историјског села. Ту су сви пехари освојени од давне 1937. године кад је Милун Лапчевић (1918 – 2000) основао Полет са својим друштвом из Колске радионице, и постао први секретар и капитен клуба.

Зидови дуговеког фудбалског друштва сад чувају белеге о неким старим победама, слике врхунских тренера, познатих играча или мештана који су само навијали. Многи од њих позвани су на ову светковину и свима су руку добродошлице пружили председник Миливојевић, и један од финансијера а некад играч, Милун Тодоровић, данас директор „Ауто Чачка”.

Почасно место за столом у клупској згради припало је, с правом, Страјину и Славици Лапчевић, деци Милуновој, који је од 1978. до 1982. године, био и председник Фудбалског савеза Србије.

- Видим, овде, пуно фотографија из наше породичне архиве и поносна сам и на то и на људе који су их овде поставили као сведочанство једног прошлог доба – казала је Славица Лапчевић, до пензионисања судија Окружног суда у Чачку.

 Милун Лапчевић је, иначе, 1999. године први печат ФК Полета из 1937., којег је чувао у кућној збирци, предао Милуну Тодоровићу, и то се сад чува у једној витрини клупског музеја.

Њен брат Страјин надахнуто је зборио:

 - Захваљујем се клубу што нас је позвао на ову свечаност, ово је велика част за мене. Отац, стриц Страјин и цела породица учествовали су у стварању овог клуба. Добро је што се у овом граду негују успомене на давна времена, и због тога имам изузетну захвалност према људима  који клуб воде.

 За оне који прате фудбал западне Србије, ово је био дан који се навек памти. Никад и нигде, хвала управи Полета, није се сабрало толико фудбалских људи са једног простора, из разних генерација, а да се међусобно поштују и не споре.

Око човеково је несигуран сведок, али ево са ким смо се могли данас срести у Љубићу: Душан Гавриловић Чворо, Душан Спасојевић, Живорад Јелић, Ђорђе Божић, Милош Глигоријевић Пушљо, Владан Николић Влајкец, Милован Ђоковић, Раде Поповић Ћућа, прота љубићки Владе Милосављевић…

Дошао је и Славиша Трипковић, један од најбољих играча у историји овог клуба. А није дошао, због спречености, можда најбољи тренер Љубићана, Предраг Кулашевић Гагило, који нам је безброј пута поновио да је Славиша једини фудбалер малих терена према којем су се тренери Борца огрешили, јер је могао, по знању, да игра у најбољој лиги у држави.  

Ту су били и неизбежни домороци, Љубићани који су обележили трајање фудбалског клуба на левој обали Западне Мораве. Гојко Ковачевић и Добровоје Радивојевић Зеко из старије, а Владе Станисављевић из млађе генерације који је, с прекидом, чак девет година био тренер Полета.

       Предраг Миливојевић, председник клуба са Страјином и Славицом лапчевић - фото Г.Оташевић

А једном човеку садашњи председник Полета, Предраг Миливојевић, указао је нарочито поштовање. То је, разуме се, Предраг Теофиловић који је обновио Полет седамдесетих прошлог века, и на томе му је и Миливојевић и данас честитао.

- Ова свечаност је доказ да је Полет велики клуб, и ту више нису потребне речи – казао је Теофиловић, који је на почетку овог века годинама био потпредседник Фудбалског савеза наше државе.    

Полет је данас на зачељу Српске лиге, група Запад, али то за млади тим и снажну управу није никакав проблем.

                             Предраг Теофиловић - фото Г.Оташевић

Наш Управни одбор може да води и суперлигаша, но то нам није циљ. Наши задаци су били и остали другачији: на некадашњем игралишту направили смо стадион са 800 седишта, од чега ће ускоро 500 да буде под кровом; од предузећа „Ратко Митровић”, одмах у суседству, закупили смо три хектара на 99 година и ту правимо два нова терена, од којих је један већ завршен. Имамо 123 регистрована фудбалера у свим категоријама, знамо шта радимо и за резултате се уопште не секирамо, а ви изволите у печењару „Радуловић”, казао нам је Миливојевић и упутио нас на ресторан, који је од Полетовог стадиона одвојен само једним коловозом.

ГЗС