Gajić: Podigao bih dva spomenika Draži Mihailoviću u Beogradu

Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je danas da bi komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, generalu Dagoljubu Draži Mihailoviću, u Beogradu trebalo podići dva spomenika – jedan jer je zaslužio,

 

a drugi da se „malo više sekiraju drugosrbijanci i naslednici komunističke ideologije” koji su protiv toga. 

 

„Sigurno velika većina Srba poštuje istorijsku ulogu Draže Mihailovića i nema zbora da je on ozbiljno i veliko ime srpske istorije. Naše stradanje počinje ubistvom Mihailovića i mi kao narod nismo prestali da stradamo ni gotovo 80 godina kasnije. Način na koji je osuđen i njegova smrt… Mihailović je streljan, a ni dan danas ne znamo gde su njegovi posmrtni ostaci. Veličina nekih ljudi je i u njihovoj tragičnoj sudbini”, rekao je Gajić televiziji Prva. 

 

„Ako imamo mauzolej jednom od najefikasnijih neprijatelja srpske nacije, a to je Josip Broz Tito, koji se održava kao turistička atrakcija, onda najmanje što možemo da učinimo jeste da podignemo spomenik ljudima koji su nas zadužili. Mihailović je rehabilitovan jer mu nisu bila obezbeđena elementarna prava na suđenju i, između ostalog, nije imao pravo žalbe”, dodao je Gajić. 

 

Gajić je istakao da u Beogradu nema ni spomenika kralju Milanu Obrenoviću i da ni knjaz Miloš nema odgovarajući spomenik, a spomenike nemaju ni kralj Petar Karađorđević, kralj Aleksandar Karađorđević i Dragoljub Draža Mihailović. 

 

„To govori da virus komunizma i dalje proizvodi posledice u Srbiji“, rekao je Gajić. 

„Ako bi spomenik Mihailoviću bio na Adi Ciganliji, onda bi trebalo da bude baš veliki da bi se video sa svih strana“, dodao je Gajić.  

 

Gajić je naveo da je Mihailović najodlikovaniji srpski oficir posle vojvode Živojina Mišića. 

 

„Mihailović je junak iz Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata. Posthumno su ga odlikovali i predsednik SAD Hari Truman i predsednik Francuske Šarl de Gol”, rekao je Gajić. 

 

„Mihailović je bio ministar vojske, vazduhoplovstva i mornarice savezničke vlade u Londonu i na to mesto ga je postavio veliki Slobodan Jovanović kao predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu”, dodao je Gajić. 

 

Gajić je istakao da je Jugoslovenska vojska u otadžbini, koju je predvodio Mihailović, bila jedina legalna i legitimna vojna formacije tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije. 

 

„Mihailović je sa većom grupom srpskih oficira odbio da se povinuje kapitulaciji koju je u ime Kraljevine potpisao general Danilo Kalafatović”, rekao je Gajić. 

 

Povodom optužbi o saradnji Mihailovića sa Nemcima tokom Drugog svetskog rata, Gajić je upitao ima li eklatantnijeg primera od „martovskih pregovora“ 1943. godine u kojima su usred Zagreba u partizanskim uniformama Milovan Đilas, Koča Popović i Vladimir Velebit pregovarali sa nemačkim nacističkim generalom. 

 

„To je bio razgovor o strateškoj saradnji jer komunistima nije bilo najvažnije oslobođenje nego komunistička revolucija”, rekao je Gajić. 

 

Komisija za spomenike Beograda nedavno je odbila predlog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da Mihailović dobije spomenik u glavnom gradu. 

 

„Mislim da je komisija odbila spomenik zbog unutrašnjeg partijskog sukoba i odnosa prema Šapiću. Verovatno bi prošlo da je neko drugi predložio”, zaključio je Gajić. 

 

GZS