U SENJSKOM RUDNIKU ZVONE ZVONA ZA GENERALA

U srcu Kučajskih planina, u malom rudarskom naselju Senjski rudnik kod Despotovca, jutros su se oglasila crkvena zvona. Zvone dugo i tiho, kao da svako zvono nosi uspomenu na jednog od svojih – generala Nebojšu Pavkovića, sina rudarskog kraja

 i čoveka koji se u istoriju upisao snagom, vojničkom čašću i sudbinom koja nije bila laka.

Rodna kuća danas je tiha, ali nije prazna – u njoj je novinar Gvozden Nikolić, koji beleži poslednje tragove sećanja, glasove prijatelja i rudara koji ga pamte od detinjstva.

 

„Ovo je tužan dan za naš kraj, za Srbiju. Jutros zvone zvona u njegovu čast. On za mene nikada neće biti zločinac. Neka mu je laka zemlja“, kaže jedan od rudara dok mu se u očima presijava plamen sveće.

Foto Gzs

Rudari, njegovi zemljaci, čitav dan pale sveće pored male crkve i oformili su delegaciju koja će prisustvovati sahrani u Beogradu. Kažu da su mu zahvalni jer nikada nije zaboravio svoj kraj – ni kad je nosio generalske epoletе, ni kad je znao da ga čeka težak put.

Poslednji put Nebojša Pavković sišao je u rudarsku jamu 1999. godine, nekoliko dana pre rata. Tada je, kako svedoče meštani, došao da obiđe rodni prag, prepešačio put od crkve do kuće, pozdravio se sa starim prijateljima i tražio da siđe u jamu. „Kao da je nešto predosetio“,

priča Miroslav Nikolić, koga svi u selu zovu sekretar.

„Svratio je tada kod mene na kafu, insistirao da idemo svi na večeru. Sve je hteo da plati. Rekao je: ‘Možda se više nećemo videti.’ I zaista, otišao je u rat – i više kućni prag nije video. Ali znam da ga je često sanjao. Bio je ljudina. Od oca, kapetana, poneo je vojničke gene,

i kao mladić bio je izuzetan. Ovaj kraj ga pamti i pamtiće zauvek“, kaže Miroslav.

Marko Varga dodaje da je danas delegacija sela položila cveće na njegov grob, a da se oko crkve i rudarskog spomenika svećama osvetlila tišina.
„Nije bilo naređenja ni poziva. Ljudi su sami došli. To govori sve.“

Kraj koji ga je rodio, ispratio ga je dostojanstveno.
General Nebojša Pavković biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu – daleko od rodnog Senjskog rudnika, ali će njegovo ime, kažu rudari, zauvek odzvanjati zajedno sa crkvenim zvonima koja i danas tresu Kučajske planine.

GZS