Службу је држао владика ваљевски Милутин, уз саслужење монаха и свештеника љишког и ваљевског краја.
Домаћин славе о овом Илиндану био је Драган Поповић, српски четнички војвода из Ба, и сви који су дошли на црквену свечаност – 250 душа – позвани су у конак, за славску трпезу. Ту је, поред владике у челу, беседио јеромонах Доситеј Радивојевић из Славковице, који је на кратко дошао у завичај, из братства на Хиландару где обитава.
,,Велика је част бити овде у селу Ба, у овој древној цркви која потиче од Стефана Високог, у светињи где се много пута служила литургија, много пута славио Бог, и славиће се”, рече калуђер.
Он вели да се „стално појављују разни борци наводно за православље, и појединци који се одвајају од цркве успевши да обману многе, а не схватају да су исклизнули, да су заборавили оно како пророк Самуило у Старом завету говори да је непослушност гора од идолопоклонства, јер се на послушности, која је знак велике љубави, темеље и црква и брак и породица и манастир”.
Црква Св. Илије тесна је да би примила све вернике на литургију, Фото: Г. Оташевић
,,Поздрављам вас у име манастира Хиландара. Сматра се да, кад неки хиландарац посети други манастир или цркву, доноси и благослов Свете горе у ту средину. Ево, овде, у олтару имамо уклесано име неког грчког монаха који је још 1789. године боравио у цркви у селу Ба и уписао се као Партение, што значи да је ово место још тада имало везе са Хиландаром. У Славковици имамо манастир Ваведење у који је долазио Свети Сава, а и данас у братији Хиландара има завичајаца, као што су Доментијан из Мионице и Андреј из Ваљева. Хиландар сада добро стоји, има 40 монаха и 10 искушеника и за Свету гору је много значајнија обнова у монасима него у зидинама”, казао је Доситеј.
Месни парох, јереј Александар Васиљевић, приповеда нам да покрива 475 домова у четири села (Ба 130, Славковица 175, Кадина Лука 120, Палежница 50) и описује повест овог храма.
Једнобродна црква, грађена у моравском стилу и посвећена Светом пророку Илији, подигнута је на извору реке Љиг, крајем 14. и почетком 15. века, у доба деспота Стефана Лазаревића. Са три стране је окружена падинама и литицама Сувобора, а поглед на север пружа се ка селу Ба и извору реке.
Српске четничке војводе у порти храма Св. Илије, Слободан Оташевић, Драган Поповић и Гојко Рабреновић, Фото: Г. Оташевић
Општина Љиг је 30. децембра 1991. храм прогласила за културно добро, али је био тешко оштећен у земљотресу 1998. Обнољен је 2003. под надзором ваљевског Завода за заштиту споменика, добивши нови иконостас, дуборезни. Поред Партенија који је уклесао своје име у олтару, постојао је и један запис на латинском, али се данас не види. По истраживању истотричара Јована Мишковића, верује се да је између 14. и 17. столећа овај крам коришћен за богослужбене потребе Саса, које је Деспот Стефан довео да би радили у оближњим рудницима камена, у Ба и Славковици.
,,Црквеној општини у Ба комунисти су 1948. године одузели око 16 хектара, па сада у власништву има око 25 хектара шуме и земљишта. На Светог Саву 1944. године у старој школи у Ба одржан је Равногорски конгрес Југословенске војске у отаџбини, под вођством ђенерала Драгољуба Михаиловића и тај храм је претворен у музеј, данас на жалост закоровљен. А ми у овој Цркви Св. Илије, сваке године на Светог Саву, обележавамо тај догађај светом литургијом у спомен свима који су дали живот за отаџбину и нашу свету веру”, рекао нам је свештеник.
Напомену, још, да је за осам последњих година у Ба угашено чак 15 домаћинстава, али то је белај с којим се сучељава цела Србија, а не само ово село.
Ове године није било шатре у порти али је музика ипак дошла, на доксат црквеног дома. Народ к`о народ: некоме је до музике, неком до политике, а трећима и до једног и до другог. Зато су они, ти трећи, наручили да им оркестар свира: „Киша пада не јелове гране, где си сада брате Радоване?”.
Село Ба је око 20 километара од бање Врујци и за назив овог месташца (раније Бах) везује се необична легенда. Богат властелин из доба Немањића почео је одједном да зида три цркве: Маркову, Степање и Башку цркву, на месту где се данас простире ово село. Властелин је једног дана решио да прегледа радове. Допало му се све што је урађено на Марковој цркви и Степању, али не и у Баху. Рекао је: „Ба, ба, овде не иде како треба” а затим наредио да се посао прекине, настојник отпусти а радници исплате и отерају. Тако је, веле, настало име села.
ГЗС / Г. Оташевић
