каже за РИНУ легендарни кошаркаш чачанског Борца Драган Арсић Арса, описујући некадашње време које на препознатљив начин увек у фокус издваја и град Чачак.

Приче о чачанском мајсторству игре под обручима на улици, тзв. "један на један", надалеко су познате, а и највећи играчи свог времена имали су потешкоћа у судару са уличним првацима у Чачку.

"Ко год је хтео да провери моје квалитете, могао је. И нико ме није добио. А било је разноразних ту играча из различитих спортова - билдери, бацачи кладива, атлетичари, копљаши итд. Сви су губили против мене ’један на један’. Играли смо и на улици, и најчешће у Техничкој школи", казао је Арсо.

Он додаје да је то изгледало овако: "ево ти "води" са 20 разлике, на крају те добијам са 22-20".

"Тако је увек и било", напомиње.

Каже да данас прати кошарку али да му је она помало мучна.

"Данашња кошарка је мучна. Пазите, са данашњим стилом игре и да сад има игре без лопте на прави начин и да чувају у ово време Кићановића, Драган би давао по 150 кошева! Данас се кошарка свела на то да један бек узме лопту, дрибла, дрибла унедоглед тамо-амо, четворица стоје и ’аплаудирају’. У наше време није било тако. Можеш да имаш лопту секунду-две, ма какви бре, да неко толико дрибла. Лопта мора брже да мења правац и смер кретања, тако се теже и противничка одбрана поставља", мишљења је Арсо, који каже да када га питају ко је највећи свих времена са ових простора даје само један једини одговор.
"Апсолутно Драган Кићановић."

Шта је он могао па то нико није, истиче и наглашава да је Кићан био толико доминантан да му нема равног.

"Он можда није имао леп стил игре, деловао је онако изгубљено. Данас Никола Јокић такође нема леп стил, има један незграпни ’баскеташки’ стил, али то пролази. Џордан је по лепоти игре ’тата’ - све лепо, пуно елеганције", наводи и додаје да је снага Кићановића била и у умећу прављења континуитета са, како каже, сваком екипом у којој је играо.
"Његова реч се поштовала. Кад он нешто каже, то је закон. Највише захваљујући њему, Партизан је направио то што јесте кад је постао првак Европе. А поред тога, био је и велики човек, врло храбар, страшан лаф", истиче Арсо.

На питање како проводи мирније дане, одговара уз гледање кошарке и читање књига.

"Ја сам и док сам играо био страствени читалац књига. Обожавам да читам, а поред тога волим псе и животиње генерално. Имам пса, то ме одмара", закључује једна од највећих легенди чачанске кошарке.