али љупка гошћа која је веома брзо побрала све симпатије и постала миљеница. Прво су зачули оштар писак, а недуго потом и угледали младунче видре. Оно што је било изненађење јесте њена питома природа.

- У близини манастира Јежевица постоји и један угоститељски објекат и наша комшиница Данијела ју је прва угледала. Била је код ње у кафани, а онда ју је она однела и испустила у реку јер је то њено природно станиште. Међутим, изненађењу није било краја јер се видрица вратила следеће јутро и ту је спавала седам дана, шетала по плочицама. Била је јако питома, сви су је мазили, каже за РИНУ мештанка Наташа Вујашевић.

Након што се у близини насељеног места појавило младунче, становници који живе у Јежевици потрвдили су да су видјали и родитеље ове младе видре у близини реке која је богата рибом и рачићима чиме се ове хитре животиње најрадије хране. Ипак, након сушног периода повукле су се на вишу надморску висину јер је водостај већи, а самим тим има и више хране за њих.

- То да на Јелици живе видре само је још један показатељ да ће ова наша предивна планина са правом бити заштићена као предео изузетних одлика.Видра је угрожена и строго заштићена врста у Србији, и сваки сачуван или спасен примерак је немерљив. Зна се да видре настањају само чисте реке, а наша је управо таква. Осим видри, овде се могу видети и веома ретки примерци корњача и лептира, прича Наташа.

Планина Јелица чини природну границу између Драгачева и чачанске котлине у северозападном делу, где прелази у Овчар планину, а у југоисточном делу се надовезује на подручје Пекчанице. Захваљујући свом релативно изолованом положају, подручје које се предлаже за заштиту спада у зоне очуване природе и специфичан је склоп биолошке, геолошке и предеоне разноврсности и културно-историјског наслеђа.

ГЗС/РИНА