у области технологије хране , односно технологије производње меса и млека. Ускоро ће на Агрономском факултету у Чачку бити формирана лабораторија која ће се бавити сензорском оценом прехрамбених производа, пре свега меса, захваљујући сарадњи еминетних стручњака из ове области са Пољопривредног факултета у Београду и Агрономског факултета у Чачку.

Фото: ГЗС

Савремену методу одређивања квалитета хране, компјутерски визуелни систем пре три године самостално је развио и ставио у погон Игор Томашевић, професор Пољопривредног факултета из Београда доказујући да је много боља и од традиционалне методе. Када је своју технологију представио на Светском конгресу технологије меса у Немачкој, Немци су брже боље потрчали како би српски изум откупили тако да је Немачки институт за прехрамбену технологију међу првима препознао значај ове методе у прехрамбеној индустрији.

Игор Томашевић, професор Пољопривредног факултета из Београда, Фото: ГЗС

" Метода је призната свуда у свету, па и у Европи,а сигуран сам да оно што ваља Немцима, ваљаће и нама. Оно што је суштински важно јесте да се бавимо и свим аспектима квалитета и безбедности хране, пре свега меса и млека. Прехрамбена индустрија доживљава праву револуцију дигиталне природе јер се прелази на клауд, интернет. Брзе информације су значајне јер истог тренутка када добијете резултате ваших анализа у погледу квалитета меса и млека, ви их за мање од пет секунди прослеђујете даље.Тада се у истом тренутку доносе и одлуке да ли нешто треба да се поправља или не, а то је веома значајно у прехрамбеној индустрији која мора бити модернизована и савремена, а то пре свега подразумева дигиталну методу одређивања квалитета хране која пар секунди после испитивања омогућава да информација стигне на други крај света и да се у тренутку доносе одлуке . Та револуција је заправо Индустрија 4.0, каже Томашевић за за ГЗС.

Славиша Стајић, ванредни професор Пољопривредног факултета у Београду, Фото: ГЗС

Примена истраживања професора Томашевића базирана је на побољшању нутритивних квалитета производа од меса и пошто је боја једна од најважнијих сегмената у прихватању таквих производа, тим је почео да ради на обрађивању резултата на ферментисаним кобасицама, чајни, кулену, сремској кобасици, каже Славиша Стајић, ванредни професор Пољопривредног факултета у Београду.

" На овај начин ми смо у прилици да поправимо нутритивни квалитет хране. Не постоји дефиниција ,али то је храна која неће да изазове хронична и акутна обољења ,а и има могућност излечења. Ја сам се тиме бавио 7, 8 година након докторирања, каже Стајић. Он додаје да овај спој науке и академије захтева и маркетинг јер мора се пронаћи начин да купци те производе прихвате.

" Није лако, јер како заменити масно ткиво у производима са нечим другим што није масно, имајући у виду да масно ткиво значајно утиче на квалитет производа од меса, а уводити неке друге масноће које нису животињског порекла могу бити ризик када је реч о смањењу прихватљивости производа код потрошача.
Поред нутритивног побољшања квалитета производа,,морамо радити на томе да купци те производе прихвате јер најтеже је мењати навике ", каже Стајић.

проф.др Владимир Курћубић, продекан за наставу и науку Агрономског факултета у Чачку, Фото: ГЗС

Презентација једног оваквог истраживања које подразумева да дигитализација није заобишла ни прехрамбену индустрију од изузетног је значаја за Агрономски факултет у Чачку , каже проф.др Владимир Курћубић, продекан за наставу и науку .

" Стратегија коју смо пропагирали од њиве до трпезе данас је од трпезе до њиве, јер производ се мора произвести онакав какав траже потрошачи, безбедан, квалитетан и по сензорским карактеристикама да одговара захтевима потрошача, навикама и традицијом.

Фото: ГЗС

Наша сарадња отпочиње формирањем лабораторије на Агрономском факултету у Чачку, за неких месец дана, која ће се бавити сензорском оценом производа у најширем смислу те речи, од одређивања карактеристика боје, текстуре, коензистенције производа биљног и животињског порекла. Имамо одличне предуслове за формирање лабораторије јер имамо простор и већину опреме , преостаје софтверско повезивање како би се радиле оцене производа и добијали готови резултати као и  статистичка обрада података што ће значајно умањити трошкове јер је све дигитално повезано, каже Курћубић.

Фото: ГЗС

Поред акредитоване лабораторије која ће обављати своју функцију, Агрономски факултет у Чачку на овај начин узајамно ће сарађивати са привредним сектором.

Фото: ГЗС

" Ми већ имамо привреднике који имају интерес да свој производ на светском тржишту представе у најлепшем светлу. Када дође купац , ви поред фотографије шаљете сензорску оцену која гарантује квалитет. Бићемо акредитована лабораторија, а студенти ће бити обучавани у овом сектору тако да је ово још један корак даље да заједништвом постижемо резултате са привредом, додаје Курћубић.

ГЗС