„Овде развијамо иновативне производе који могу да направе промене. `Натура еко` је једна од најмлађих чланица НТП који има веома енергичан млади тим који сада развија, 3Д штампач стамбених објеката код нас, оваква машина већ постоји, а највећи произвођач је компанија из Кине”, рекао је директор НТП Мирко Пешић.

Сврха Научно технолошког парка је да младе компаније сарађују између себе, односно да размењују своја знања и искуства.

Директор НТП Мирко Пешић

„Имамо и тим `Фрагметн` који се бави регциклажом стакла али на један другачији начин, прављењем нових производа у грађевини. Амбалажно стакло се тешко рециклира код нас, скоро никако. Ова компанија ће наћи решење да управо то старо стакло има поновну употребу”, истиче Пешић.

Још један изум који се у НТП конструише су ротациона гараже.
„И ово је прича једне младе компаније које се развија већ неколико година. На једном паркинг месту ће моћи једним ротационим паркиралиштем да стане и до 20 аутомобила, вертикално. Занимљиво је да ће ту бити повезано доста информационих система, па ће власник моћи да пошаље СМС да му за кратко време аутомобил буде спреман за испаркиравање”, каже Пешић.

Али још није крај иновативним идејама које се рађају у овоју установи. Сејалица за цвеће је пројекат Факултета техничких наука у Чачку, једног од оснивача НТП.
Ово је идеја једног искусног професора која је дошла до реализације и већ је у функцији”.

Према речима Пешића, производ који је такође у продаји, а управо из чачанског НТП је потекао је и крема за одржавање тетоважа. Уз подршку Фонда за иновационе делатности „Кастос козметикс” је направио овај производ који сада жели да пласира и ван тржишта Србије.

„Наш старт ап тим кроз НТП добио је финансијску подршку и за развој система за фитнес. То је посебан систем примена полуга и опруга, а уз помоћ инжењеа и професора ДИФ-а очекујемо и његову производњу у овој хали”, рекао је Пешић додајући да су то тегови без тегова.

НТП у Чачку је место где се укрштају иновације, привреда и економија, простире се на 4.500 квадратних метара а држава је у овај пројекат уложила 330 милиона динара од чега 60 милиона за савремену опрему.

ГЗС