17 банкротирало после продаје. Градска управа за локални економски развој у Чачку недавно је
објавила коначни биланс приватизације предузећа у овом граду, која је започела
20. децембра 2002. године продајом хемијске индустрије „ПКС Латекс” на
затвореном тендеру, а завршена седам година касније, 11. децембра 2009.,
аукцијском продајом Телевизије Чачак. Уздајући се у податке Агенције за
приватизацију, ова ГУ саопштила је да је од 60 друштвених предузећа затечених у
граду на почетку овог века, 16 отишло у стечај јер није било заинтересованих
купаца а продата су 44, од којих је још 17 накнадно банкротирало или уведено у
стечај.
То је, показало се на крају, била продаја у пола
цене. Јер, укупна вредност 44 понуђена предузећа била је процењена на 5,58 а
продата су за 2,86 милијарди динара. Ако се за средњи курс узме 80 динара = 1
евро, произилази да су привредна друштва која вреде 70 продата за 35 милиона
евра, и у њима је у тренутку приватизације било 4.640 запослених.
- Оцена транзиције у Чачку јесте апсолутно негативна,
а последице су катастрофалне. Смањени су производња и приходи, повећана стопа
незапослености, урушен привредни амбијент – каже за „Политику” Раденко Луковић,
заменик градоначелника Чачка.
Он истиче да је читав концепт приватизације био
промашај:
- Радило се о продаји по сваку цену, без осврта на
порекло капитала којим се купује толика имовина. Нови власници нису гајили
пословне визије већ само планове да се предузеће уруши, производња угаси и
радници оду, па да се имовина која преостане претвори у извор зараде.
Луковић оцењује да одговорност за овакву продају
сноси Агенција за приватизацију.
- Била је дужна да прати да ли инвеститор поштује оно
што је потписао, производни програм и број запослених. Класичан супротни пример
је Фабрика хартије чији је власник само упозораван а онда предузеће било
уведено у реорганизацију иако се знало да је тај план неоставрљив. Осим тога, у
тендерским комисијама били су и представници локалне самоуправе, понашајући се
равнодушно. То знам из случаја Фабрике резног алата.
Занимљив податак саопштио нам је Милош Трипковић, председник
Самосталног синдиката у Фабрици хартије „Божо Томић”, која је била продата
Христу Ковачком из Софије.
- Агенција за приватизацију обавила је бројне
контроле и чак 18 пута написмено опоменула власника да не поштује купопродајни
уговор. Значи, знали су шта ради, и ником ништа – прича Трипковић.
Тако је велики део чачанске привреде, чији је капитал
стицан кроз поколења, за само неколико година завршио на распродаји. Част
овдашње индустрије и даље, ипак, брани „Слобода” која припада Министарству одбране,
па зато њена имовина није била предмет транзиционих приватизација. Данас
основни капитал колектива вреди 5,35 милијарди динара или 46 милиона евра, иако
је за време агресије НАТО ова фабрика муниције бомбардована чак пет пута и већ
после трећег напада била технолошки уништена. У тим нападима авијације било је
сравњено чак 83 одсто радног простора, директна материјална штета износила је
264 милиона марака а индиректна још 120 милиона марака.
Г. Оташевић
Политика
.gif)
