Српски салчићи чувају традицију обожавао их и краљ Милан

Краљево - Прича о краљевским салчићима, старој српској посластици врхунског укуса и дуге традиције,што се ,бар, Краљева тиче,

понајвише је везана за 1882.годину и долазак краља Милана Обреновића.

У част краља и значајног датума у историји града, у Краљеву је приређено велико славље са ватрометом. Цео град био је окићен , играло се коло и орила песма и свирка. Припремљена су најукуснија јела из српске кухиње,ситни колачи и остале ђаконије,међу којима и салчићи, традиционални српски колач за које су домаћини знали да их краљ Милан обожава.Тако су записали хроничари .

Поједини гастрономи склони су да тврде да је баш од тог догађаја и заживео један леп обичај , који већ има дугу традицију, да се за славља,нарочито она током зиме,Божић неизоставно, у краљевачком крају ,посебно у сеоским домаћинствима,спремају салчићи.

За овај старински колач који су припремале наше баке потребно је врхунско умеће, вештина,стрпљење и љубав да би се с њиме смело и пред краља,како се некада говорило.

,,Ништа слађе него када се рецепт преноси са колена на колено и када вас укус колача подсећа на нека давна али и лепа времена.Мени је моја мајка Ксенија била најбољи учитељ у припремању многих јела и колача,нарочито салчића. Иако их није лако припремити, чим сам их неколико пута направила,заволела сам их неизмерно и враћам им се често”, рекла је за РИНУ, домаћица Љиљана Даниловић и открива свој старински рецепт.

Љиљана Даниловић, фото: РИНА

“Сало мора да је зрело,обавезно од већих товљених свиња тежине између 150 и 200 килограма, с тим што не смеју бити ни младе ни старе. И кавлитет брашна има важну улогу.За једну мешење потребно је 600 грама сала, пола килограма брашна, четири жуманцета, 250 милилитара хладне воде, две кашике сирћета,сок од два лимуна.Фини салчићи спремају се без квасца,али без јаја не могу, јер и жуманца дају добр укус и изглед. Неко уместо лимуна ставља вино,уместо воде млеко,али то је ствар укуса и навика”, прича Љиљана.

Српски салчићи из Краљева достигли су и светску славу, када се пре четири деценије, још једна домаћица са ових простора, Весна Јаблановић из Пекчанице са својом породицом одселила у Чикаго. И у родном крају Весна је уживала углед врхунске кулинарке, даме ,,златних руку“ нарочито у мешењу укусних торти,ситних колача,разних пита и других ђаконија. Са собом је понела и рецепт за салчиће којим је убрзо очарала и многе Американке али и даме из многих земаља широм света.

,,Пуно сам радила, често по два посла,у различитим фирмама, и то поред великих породичних обавеза у својој кући. Али ми није било тешко да научим Американке да науче правити наше српске салчиће. Сви су били одушевљени њиховим укусом, они такве колаче не праве”, изјавила је Весна.

Љиља чува традицију од заборава, фото: РИНА

Да ли због краља Милана Обреновића,или врхунског укуса старог српског колача, традиције, божићних обичаја или од свега побројаног-помало,тек и за предстојећи Божић на многим трпезама у Србији ,али и у Америци,нарочито у Чикагу, највећем српском граду на свету после Београда,наћи ће се и салчићи .Вероватно,и код не малог броја српских породица широм света.

ГЗС/ РИНА