Немањића манстир Рача, који је изграђен још у 13 веку. То је духовни светионик српске традиције у коме је радила чувена Рачанска преписивачка школа, један од највећих чувара српске културе у доба кад су Турци по Србији узимали данак, палили манастире и уништавали све што је православно.
Преписивачи су првобитно радили у манастирским келијама, за разлику од цариградских колега имали су само хартију и папир и све су обављали сами, а њихов рад био је надалеко познат и тражен, тако да се од продаје књига финансирао манастир. Недалеко од самог здања Раче, четрдесет минута хода уз истоимену речицу налази се скит Светог Ђорђа где су монаси такође радили.
„Свака преписана књига одржавала је богослужење, а оно је држало српски народ на окупу. Рачани су први који преписују народним језиком, а Гаврил Стефановић Венцловић први је који разликује слова ч, ђ и ћ скоро сто година пре Вука Караџића”, открива за РИНУ, свештеник Слободан Јаковљевић, који је на Богословском факултету у Београду докторирао управо на теми Рачанска преписивачка школа.
Турски путописац Евлија Челебија записао је да се око 300 монаха скривених у густој шуми бавило преписивањем. Они су са српским народом живели ту око 40 година, радили су и стварали. Преко дана бавили су се сточарством и пољопривредом, а по ноћи уз светлост луча преписивали књиге.
Њихов рад наставио се и након прве Велике сеобе Срба 1690. године, и још више се појачао. Рачански монаси напустили су манастир и основали преписивачку школу у Сент Андреји у којој су стасали неки од најбољих преписивача.
„Иако појединци никад нису ни били у манастиру Рача, нити у скиту Светог Ђорђа, они су себе називали Рачанима, јер је бити део ове преписивачке школе у то време била велика част. Она је представљала одредницу духовног и културног елитизма те епохе. Најпознатији након Киријика су Кипријан, Христофор, Јеротеј, Гаврил Стеафановић Венцловић”, каже отац Слободан Јаковљевић.
Данас се дела Рачанске преписивачке школе налазе свуда сем у манастиру Рача, а у манастирској ризници налазе се само поједине копије.
Чудотворни извор лековите воде налази се у близини скита Светог Ђорђа
У непосредној близини скита Светог Ђорђа ушушкан у невероватне природне лепоте je и извор Лађевац. Алкално - тремални извор крашког порекла међу мештанима познат је и као “топло врело”, јер темепратура воде константно се креће од 15 до 18 степени целзијуса. Топла вода са извора Лађевац проверено лечи од шуге и других кожних болести.
"У давна времена кад није било апотека, Рачани су трговцима продавали ову воду која је караваном стизала чак до Азије”, прича мештанин Раче, Благомир Ристић за РИНУ.
Међутим, лековита рачанска вода, како кажу мештани, излечила је и бројне нероткиње које су овде долазиле да би решиле свој проблем.
“Воду која тече из камена називају још и љубавни извор. Жене које не могу да остану у другом стању, овде долазе да се три пута умију и три пута напију и после им наравно треба човек”, објашњава Благомир делотворност извора и додаје да ту није крај лековитости.
“Мајке су доводиле децу која имају пороблема са очима, да се овде умију”, каже овај мештанин.
Кањон реке Раче још увек је недовољно истражен, а извор Лађевац свакако је један од бисера на које ћете наићи и иако немате здравствених проблема које његова вода ечи, свакако је лепо искуство проћи кроз ову природну оазу.
ГЗС / РИНА
