бране и акумулације „Ариље – профил Сврачково) достигла је 400 милиона динара и до краја октобра надмашићемо овогодишњи буџет од 417 милиона и то је први пут од почетка радова да се премаши годишњи план – рекао је за агенцију РИНА инжењер Зоран Бараћ, директор ЈП „Рзав” из Ариља које је носилац инвестиције.
Радници и инжењери предузећа „Хидротехника хидроенергетика” из Београда, са подизвођачима, проводили су ове године на градилишту дане и ноћи, и екипа 120 радника, најчешће у две смене, од 7 до 17 и од 17 да 03 сата, успела је да обави задатке предвиђене планом, довршавање четири тунела и обезбеђење велике косине на левој обали ове горске реке са беспрекорном водом.
Радови на енергетском тунелу, Фото: ЈП „Рзав”
Ове године је, тако, завршена улазна грађевина опточног тунела којим ће, већ идуће тећи читава река, да би у сувом кориту почело подизање бране. Један од најзахтевнијих објеката на градилишту, водозахватна кула, пројектована је у висини од 61 метар, до сада је завршено 40 метара а до краја децембра радници и машине стићи ће и до самог врха. То је објекат који ће бити у акумулацији и служи за захватање воде са три нивоа, за снабдевање Ариља, Пожеге, Лучана, Чачка и Горњег Милановца.
Поред тога бетониран је енергетски, један од укупно четири тунела, којим ће вода да буде усмерена на турбине нове хидроелектране, пројектоване на укупну снагу од 7,2 мегавата. Пробијен је вертикални део тунела за везу шахтног прелива и опточног тунела. Уграђено је 49 геотехничких сидара у стабилизацији леве планинске обале и сваки од тих металних клинова, пречника 150 милиметара, дугачак је чак 30 метара.
Отврђивање косине на левој обали, Фото: ЈП „Рзав”
„Сада спремамо извођачке пројекте да бисмо у следећој години урадили слапиште, односно излаз из великог опточног тунела, тиме коначно скренули реку кроз тунел и почели са насипањем бране”, истиче Бараћ, додајући да је степен завршености укупних радова на брани 40 одсто.
Од почетка градње бране и акумулације „Ариље – профил Сврачково” 2012. ово ће бити најуспешнија неимарска година. Највећа инвестиција у овом делу Србије (61,65 милиона евра) финансира се углавном средствима Министарства пољопривреде и водопривреде (91 одсто) али је, из разних разлога, сваке сезоне део новца остао неутрошен.
РИНА / ГЗС
