али не код неког доктора или у бању већ до храста у селу Тијање за који се већ годинама верује да има чудотворне и лековите моћи. Све би можда остало на причама, да одавде људи како су и сами тврдили, нису одлазили препорођени.

„Да ли је то било случајно или не, али овде сам дошао са пријатељима. Поседео сам неких пола сата испод храста и заиста осетио чудну енергију. До тада сам имао огромне мигрене, али су ме одједном престале и не памтим кад сам попио лек за главу. Моји укућани су ми говорили да је то вероватно у питању коинциденција, али ја некако верујем да је тај храст заиста чудотворан“, рекао је за РИНУ Раде Јанковић из Чачка.

Иако су многи скептични на било какво помињање необјашњивих сила, то није спречило на стотине људи да дође код овог храста и понада се да заиста има моћи. Међутим, ове претпоставке доказане су и у теорији јер су поједини експерти након истраживања забележили у овом селу позитивна енергетска зрачења.

„Пре неколико година овде је на тај неки својеврсни тест доведено око десет људи. Урађени су им прегледи пре и након боравка код овог храста и резултати су били и за њих изнененађујући. Евидентирали су премене на боље у њиховом психофизичком стању“, причају мештани.

Словени су одувек веровали у моћ дрвећа

Да веровање у моћ дрвећа није ништа необично потврђује и етнолог, Снежана Ашанин, која каже да је храст у Тијању познат као место са ког се шири посебна, позитивна енргија, а да та веровања сежу далеко у прошлост.

“Словени су одувек веровали у моћ дрвећа. Храст се убраја у срећно дрво, а и сама његова старост и здравље људима сугеришу да та енрегија из земље може да се пренесе на њих и подари им снагу. Некад су се људи према старом дрвету опходили као према храму и веровали су да им може помоћи у решевању проблема”, истакла је Снежана Ашанин и додаје да је све ствар слободног избора.

“Народ има право да верује или да не верује, али нека енергија постоји, што могу доказати и природне науке”, навела је Ашанин.

Мештани кажу да овај крај обилазе посетиоци из свих крајева Србије, али и из региона, а да је посета највећа током лета и преко викенда када се буквално чека у реду не би ли се пришло до храста и дочекао евентуални спас. Томе сведоче бројанице и мале иконице окачене у близини стабла.

Ово, по свему судећи посебно, лековито дрво налази се на два километра од Основне школе у Тијању ка Гучи, са десне стране, а до њега води широка стаза. Око храста је утабана земља, која је доказ великог броја људи који овде долазе по спас.

ГЗС