poznatih kao prvoaprilske šale.

Iako tačno poreklo prvoaprilskih šala nije potpuno jasno, mnoge kulture širom sveta proslavljaju ovaj dan sa šalama, lažnim vestima i različitim trikovima. Jedna od teorija povezuje prvi april sa francuskim kalendarom reforme iz 16. veka, kada je godina počinjala 1. aprila umesto 1. januara, što je dovelo do konfuzije.

Naime, do tog vremena, početak godine obeležavao se 1. aprila prema julijanskom kalendaru. Međutim, kralj Čarls IX doneo je 1564. godine dekret koji je uveo gregorijanski kalendar, koji je počinjao 1. januara.

Ipak, zbog spore komunikacije i opšteg neinformisanja i neznanja, neki ljudi nisu bili upoznati sa promenom datuma početka godine. Tako su oni koji su se i dalje pridržavali starih datuma, bili smatrani smešnim ili naivnim. Drugi su ih zbog toga izlagali šalama, ruglu i ismevanju.

Ovaj dan je tako postao prilika za šale, izmišljotine i obmane, sa ciljem izazivanja smeha i čak neprijatnog šoka.

Ipak, moramo naglasiti da neki istoričari smatraju da bi ova priča mogla biti mit, međutim, ideja o prvom aprilu kao danu za šale ostala je duboko ukorenjena u kulturi i tradiciji mnogih zemalja širom sveta.

I dok se tradicija prvoaprilskih šala razlikuje širom sveta, jedno je sigurno - svake godine, prvog aprila, ljudi se nasmeju i budu iznenađeni novim i kreativnim šalama, dok oni koji prave smicalicu, u trenutku izgovaranja šale uzvikuju „aprili-lili”.

GZS/B92