једини начин опстанка пољопривредних произвођача. Око 80 ари је под малином чијим родом и ценом није задовољан, као ни већина произвођача црвеног злата,али од производње и бербе овог воћа нема намеру да одустане.

„Бавимо се сваштарењем, не уздамо се у једну културу јер нисмо сигурни да се ослонимо у једну производњу тако да је заступљено воћарство, повртарство и сточарство. Када је реч о малини, нисам задовољан, али не одустајем од ове производње. Имам 80 ари, смањујем површине јер суштина ове производње огледа се у томе да гајиш онолико колико можеш са укућанима да постигнеш јер немаш рачуна да поред скупог репроматеријала плаћаш раднике”, каже Раденко за Агропрес. Он додаје да је лоша година уз пад цене и повећавање површина под малином у Србији допринела лошој ситуацији у малинарству.

Раденко Терзић, фото: Агропрес

„Тешко је уклопити цене и репроматеријал, раднике, бераче, храну. Цена малине се кретала од 40 до 125 динара, ове године немамо зараду, само одржавамо малињак до следеће године уз наду да ће бити боље. Сигуран сам да ће се малина и даље гајити у Србији, али ће се површине смањивати. Род је знатно умањен јер су нас суше прошле године задесиле, а ове године град многе уништио”, додаје Терзић за Агропрес.

Бојан Терзић, фото: Агропрес

Пољопривредну производњу у драгачевским Губеревцима отежава недостатак асфалтног пута који је, отерао млађе мештане овог села у град. Према речима Бојана Терзића, пут би знатно олакшао животе оних који живе у овом крају.

„На селу можемо лепо да зарадимо, не жалимо се ми на рад, ја сам остао овде, оженио се,имам двоје деце,али већ мислим шта ћу када подју у школу,нема пута.Ни тракторима се не може,а и ово што имамо пропада.Овде има 36 домаћинстава и плашим се да ће недостатак асвалта многе отерати одавде”, каже млађи Терзић за Агропрес.

ГЗС/Агропрес