за сакупљање смећа које плута Лимом, ружи изглед Рибарског насеља и угрожава рад хидроцентрале. Пројекат укупне вреданости 130 000 евра, партнерски финансирају Европска унија и ресорно министарство и реализоваће се у две фазе.

Упоредо са овим пројектом гради се и приступни пут у дужини од 150 метара, чију градњу финансира локална самоуправа, како би могло да се до самог језера и баријере приђе камионом. Вредност ове инвестиције је два милиона динара.

Следи постављање упоришне тачке за коју ће се везати сајла, која прелази на другу страну језера. Сајла је дуга 300 метара и биће постављена под углом, тако да ће самим током смеће бити привучено обали, са које ће се преузимати и склањати.

До сајле ће се долазити асфалтним путем, фото: ГЗС

“Очекује се да ће радови бити завршени до првог јесењег плавног таласа. У почетку ће се смеће прикупљати уз помоћ чамаца, припремљена су два полиестерска и пет десантних са моторима, док је у другој фази пројектовано да се на самој обали поставе селектори за и да се купи једно возило са грајфером, које ће вадити смеће и одвозити га на депонију. Планирано је такође да се постави преса за балирање пластике која би потом била рециклирана, што ће омогућити да сајла финансира сопствену амортизацију и рад”, казао је Синиша Лаковић из еколошког удружења Јастреб које је један од носилаца пројекта.

Синиша Лаковић - Еколошко удружење "Јастреб"

Он је потсетио да поплавни талас из Црне Горе са собом донеси кубике смећа који се гомилају на хидроцентрали која потом мора да подигне уставе и то смеће потом иде даље низводно до Дрине, затим у Саву и на крају стиже у Београд, што потвђује вишеструки значај овог пројекта.

Председница Планинарског друштва “Лесковац” Валентина Токовић истиче да планинари увек учествују у свим еколошким акцијама и потсећа да је чишћење Потпећког језера увек било “сизифов посао”.

“Постављањем сајле решава се велики проблем са којим се сусреће новоизграђено Рибарско насеље али и општине Прибој и суседно Рудо у којима се на обалама Лима задржава највећа количина смећа. Редовним чишћењем отпада са сајле овај проблем биће коначно решен”, казала је Токовић.

Председница ПД "Лесковац" Валентина Токовић, фото: ГЗС 

Према речима Горана Рековића из удружења грађана“Примус” општина Прибој је најугроженија у сливу Лима јер пет општина у Црној Гори кроз које протиче ова река, нема санитарну депонију и свој отпад складиште на обалама, а потом уласком у Србију Лим долази на најчувенију еколошку бомбу у земљи, депонију Стањевине у Пријепољу, која додатно загађује реку, а онда се сав тај отпад генерише у Потпећко језеро.

Горан Рековић, фото: ГЗС

“Према проценама стручњака језером плута око 40 хиљада кубних метара смећа што угрожава рад хидроелектране Потпећ, а 40 одсто отпада потоне и на тај начин трајно контаминира прибојску котлину”, казао је Рековић и додао да ће на овај начин трајно бити решени проблеми са отпадом у реци Лим.

Глас западне Србије