Чувени пекари из овог града направили су специјалитет по ком се овај крај препознаје и то у огромној величини, комплет лепињу за Гиниса. Остали су верни рецептури предака, коју не мењају деценијама уназад.

“У лепињу ставимо јаје, домаћи кајмак и све то умућкамо и ставимо у специјалну фуруну да се запече. По жељи муштерија додајемо претоп”, рекао је Драган Лазић, пекар из надалеко чувене ужичке пекаре “Шуљага”.

Џиновску лепињу изложили су у центру Ужица у оквиру "Жестивала". Пекар Драган каже да би била још већа да га не ограничива величина пећница. Лепиња са све једе се прстима, обично прво поклопац који се може умакати у средину са претопом, колико и како ко воли.

“Сваке године се трудимо да лепиња буде још већа и већа. Чак и не бројимо колико јаја, кајмака и претопа стављамо. Не такмичимо се ни са ким, али ова наша лепиња могла би да уђе у Гинисову књигу рекорда”, рекао је Лазић.

Колико је воле и да је ово заиста град у ком царују калорије доказује то да је ова џиновска комплет лепиња нестала за само пар минута. Празан папир и масан брк потврђују да је ово ванвременски специјалитет и нешто по чему се Ужице и Ужичани препознају.

“Нема бољег доручка од ужичке комплет лепиње, на томе смо одрасли ми али и ове младе генерације. Укус јој је фантастичан, види се да су се мајстори својски потруди да је направе. Ред за дегустацију био је дугачак неколико метара", каже Марија из Ужица.

А ко зна да ли би ми данас јели комплет лепињу, да након Другог светског рата, кад је био забрањен рад приватним пекарама, сестра познатог Ужичанина Крцуна Терзића није лично звала Београд и питала како ће да испече јагње за Божић. Тадашња власт јој је учинила и оставила пекару “Шуљага” у животу и тако је овај специјалитет опстао.

ГЗС/ РИНА