и тренер у приватној школи пливања, али је упркос сигурном животу у Србији одлучио да оде корак даље.

Одселио се у Абу Даби, где већ две године живи и ради. И као што бисте можда помислили да је нашао посао на грађевини или угоститељству где за једну сезону може да се заради много више него у Србији, морамо да вам кажемо да је Бојан одабрао посао за који не бисте ни помислили да је доступан странцима.

"Радим као тренер полиције у Абу Дабију, тачније на полицијским колеџу где обучавам будуће официре".

"Од квалификација за овај посао, особа треба да поседује диплому из области спорта као и искуство на спортском пољу, способност рада са групом, организационе способности, знање енглеског и неопходно знање одређених команди на арапском језику. Плата је више него довољна. мислим да бољу понуду у Европи не би могао да добијем", наводи Бојан.

Бојан ради осам сати дневно са паузом од сат времена. Викенд је слободан сем када на колеџ дођу нови студенти и када има дежурство.

"Радим двократно, ујутру имам два тренинга по сат времена, плус састанак пре и после посла и поподне један тренинг. Фасцинантно је да су овде петак и субота викенд, први радни дан је недеља".

Фото: Приватна архива

ИМА ПУНО ЛУКСУЗА, АЛИ НИ ПРИБЛИЖНО КАО ШТО ЉУДИ ГЛЕДАЈУ НА СЛИКАМА

Према Бојановим речима, Абу Даби вам може понудити скоро све исто као и сви велики светски градови, сем паркова и зеленила. Када би бирао између њега и Дубаија, изабрао би Абу Даби јер је мирнији, има мање гужве и саобраћаја, али је и један од најскупљих које је овај Ужичанин посетио.

"Знао сам где идем, па сам се и припремао, како ми не би пало тешко. Има доста ствари које су другачије Али, ако сте сконцентрисани на свој посао, то не представља никакав проблем".

"Овде има пуно луксуза, заправо овде можете видети све, али ни близу није као што људи мисле и гледају на сликама. Овде није добро само онима који посао траже само да би побегли из Србије и прихватају плате са којом не може да се преживи", наводи Бојан - о конкретним цифрама не бих да причам, својом платом сам задовљан, а знам да нико не прима испод 500 евра.

О причама које круже, да се у Емиратима ради 14 сати дневно, да на сваком кораку вреба опасност од трговине људима, да на тржишту вредиш онолико колико ти вреди пасош, као и да слободе говора готово да нема, Бојан додаје: Нисам се сусретао са замкама, али сматрам да сваки систем има неку замку. Чуо сам неке приче, али то могу бити само гласине, па не бих плашио људе који су заинтересовани или размишљају о одласку у Емирате.

ВОЛЕО БИ ДА БУДЕ САМ СВОЈ ГАЗДА

"Када су у питању планови за будућност, немам разрађен план. У скорије време се не бих вратио у Србију. За пет година, на пословном плану, себе видим у Европи на добром послу са довољно слободног времена. Не могу да замислим свој живот овде, немогуће је добити папире. Дошао сам да радим, зарадим али и да живим пуним плућима у слободно време.

Сем породице и пријатеља, највише ми недостаје свеж планински всздух, паркови и српска храна.

Телеграф/И. Лазић