Демократска опозиција Србије, са 17 година дуге дистанце сагласни су у једном: посао који је тада започет није завршен до краја.

Саговорници Данаса не доводе у питање позитивне историјске последице петооктобарске револуције, попут демократизације земље, отварања ка Западу и слободе медија, али већина истиче да остаје жал због изостајања лустрације политичких странака и делатника против чије владавине су тада устали.

Велимир Илић, 5. октобра, фото: You tube, printscreen

Велимир Илић: Нажалост, нисмо их докрајчили

Велимир Илић, дугогодишњи постпетооктобарски министар и предводник "јуриша" на здање Народне скупштине, истиче да су тековине Петог октобра увођење демократије у Србију, ослобађање медија, демократизација изборног процеса и најзад отварање Србије ка свету. Он се присећа да је било предлога да се неколико странака бивше власти забрани, али се на крају то није десило, те да као резултат, седамнаест година касније, поново имамо ЈУЛ на власти.

- Пети октобар их, нажалост, није докрајчио. Ја сам, између осталих, такође један од криваца за то, јер сам се после победе повукао у Чачак да будем градоначелник. Данас, под овом влашћу, вратили смо се годинама уназад. Некад нисам могао ни да замислим да ће неко у Србији гласати за листу Рамуша Харадинаја, нити да ће на чело Владе стати особа која то ничим није заслужила нити ико зна ко је она уопште - истиче Илић.

Он упозорава да је данас у Србији на снази кршење Устава и да то на првом месту ради председник државе, а да су медији узурпирани више него икад. Против тога, наглашава Илић, грађани немају коме да се пожале, јер је Уставни суд као и остали судови послушан и служи за заташкавање афера челних људи у држави.

- Нико нема право да пљује по народу који се Петог октобра дигао на ноге како би отклонио неправду. Данас свака шуша, која је за време Милошевића радила све и свашта, путем узурпираних медија пљује по народу који се дигао како би довео државу у ред, што је недопустиво. Оптужују учеснике петооктобарске револуције да су били НАТО плаћеници они који му данас љубе руке - револтиран је Илић.

Он поручује да политичари морају да схвате да су функције пролазне, али да су демократске институције неопходне за функционисање система трајне и морају да постоје. Илић је забринут јер, како каже, мафија влада државом и пљачка грађане на сваком кораку.

Фото: Телеграф

Расим Љајић: Пети октобар је позитиван историјски догађај

- Без икакве сумње, Пети октобар је позитиван историјски догађај, јер је тада један ауторитарни режим смењен без већих инцидената и проливања крви и буквално је вољом народа одбрањен резултат гласања на претходно одржаним изборима - каже Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација у садашњој Влади, који је после петооктобарских промена био на челу ресора за националне и етничке заједнице у Влади СР Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Према његовом мишљењу, значај Петог октобра је у томе што је тада, поред тога што је оборен недемократски режим, земља изашла из међународне изолације, у којој је пре тога била скоро деценију. Он подсећа да СР Југославија тада није била ни чланица Уједињених нација, те да су након петооктобарских промена укинуте санкције, а започете озбиљне реформе које, како оцењује, још увек нису доведене до краја.

- Није било реално очекивати да коалиција од 18 странака опстане на дужи рок. Такав случај није забележен нигде у свету. Нарочито што је таква коалиција била састављена од идеолошки разнородних странака а имала је задатак да спроведе озбиљне реформе. Ствар је додатно отежавана перманентним сукобом између две главне странке те коалиције - Демократске странке и Демократске странке Србије, што је значајно успоравало процес доношења одлука - сматра Љајић. Он додаје да су се и остале странке у ДОС-у међусобно сматрале за конкуренте а не као партнере, тако да се на крају све претворило у борбу за ухлебљење заслужних страначких функционера.

Зоран Живковић: Доласком Вучића почела контрареволуција

Бивши лидер демократске странке и председник Владе Србије од марта 2003. до марта 2004. Зоран Живковић наглашава велики значај Петог октобра јер је, по његовом мишљењу, њиме заустављено дивљање политичког лудака који је уништавао Србију и цео регион. Он оцењује да су се у првих пар година након петооктобарске револуције, храбро и одлучно спроводили циљеви њеног наслеђа, али да су "политички манекени", како их је назвао, од 2004. до 2012. успели да искомпромитују сваки циљ Петог октобра.

- Доласком Александра Вучића на власт 2012. почела је контрареволуција. Политички манекени јесу изиграли очекивања грађана, али одговорним сматрам и себе, као и Зорана Ђинђића. Наша је кривица што им се одлучније нисмо супротставили, што нисмо установили уставни дисконтинуитет те што већ у децембру 2000. нисмо расписали изборе за уставотворну скупштину - признаје Живковић.

Он оцењује да би то довело до новог Устава, те до новог политичко-правног оквира за развој Србије као модерне, демократске државе, што би значило и лустрацију свих оних којима су руке биле крваве, а образ прљав. Живковић запажа да је последица те пропуштене прилике оно што имамо данас: реанимацију опскурних ликова из деведесетих и њихове мрачне политике.

Жарко Кораћ и Расим Љајић, фото: printscreen

Жарко Кораћ: Пети октобар није "догађај пропуштених шанси"

За разлику од осталих саговорника, Жарко Кораћ, први потпредседник Владе Зорана Ђинђића, није сагласан са оценом да је Пети октобар "догађај пропуштених шанси", јер је како каже сама чињеница да се догодио доказ да у Србији постоји довољан број људи који одбацују главну негативну линију српске политике - стално постављање питања граница и оружане сукобе као доминантан начин решавања етничких проблема.

- Непрекидно и опсесивно кривљење петооктобарског догађаја и критиковање људи који су платили велику цену и изложили опасности сопствене животе, по мом мишљењу је потпуно бесмислено. Србија мора да се окрене будућности а не прошлости. Постоји много узрока зашто је Пети октобар само делимично испунио своје циљеве и зашто се нада после неколико година угасила, али је сигурно да то није разлог због кога људи ових година гласају за људе против којих су се борили - подвлачи Кораћ.

Ненад Чанак: Крв спрана прљавом водом

Ненад Чанак, који је у периоду од 2000. до 2004. године био председник Скупштине АП Војводине, кратко је за Данас прокоментарисао да је "Пети октобар био дан у Србији када је крв са руку колективне заблуде деведесетих спирана прљавом водом колективне заблуде двехиљадитих".

Милош Јовановић (ДСС): Коштуница оставио Устав и неутралност

Деведесетих година смо се суочили са распадом Југославије и то је била историјска прилика да заокружимо и наш национални простор. Нажалост, то нисмо урадили, са малом задршком да је Република Српска једна од тековина тих радова који су били, подвлачим, наметнути српском народу. Од 2000. године је било неке наде и највише поверења уливао ми је Војислав Коштуница, нисам био поклоник Демократске опозиције Србије. Ако је нешто добро урађено, то стављам на рачун Коштунице и то је нека тековина коју ми као странка баштинимо - Устав, Преамбула и војна неутралност и то је ствар континуитета", оценио је за Спутњик Милош Јовановић, актуелни председник Демократске странке Србије, чији се оснивач Војислав Коштуница, након избора 2014. на којима ДСС није прешла цензус (вратила се у парламент 2016) повукао потпуно из странке и из јавног живота.

Маја Виденовић (ДС): Кад год баце камен на овај датум, њихова прича о Европи ослаби

- Сећам се сваког тренутка тог дана и сећам се свих људи са којима сам тог дана, те целе ноћи и наредног јутра била испред скупштине. Сећам се наде коју смо носили, храбрих, упорних, доследних и сложних људи који су се изборили за шансу да живе у нормалној земљи. Грађани су се изборили за слободу и зато је тај дан за мене најважнији дан у нашој модерној историји. Сва накнадна разочарања то не могу да промене, али она су лекција, путоказ свим наредним владама и обавеза за свакога од нас, каже за Данас Маја Виденовић, посланица Демократске странке. "Сећам се и оних који су Пети октобар и тада газили и монструозно зауставили 12. марта. Противници идеје Петог октобра у тај велики дан уносе дневнополитичке агенде. Њихове намере да умање значај Петог октобра и да га криминализују потпуно су погубне, погрешне, кукавичке и нетачне. Данас су више него јасне намере оних који га релативизују, ревидирају, јер је он и јасно подсећање на то ко су били тада они који су данас на власти, у шта су веровали и за шта се залагали. Када баце камен на тај датум, свака европска прича о којој неко говори изгуби значај и речи изгубе сваку тежину", указује Виденовићева, подсећајући да је 12. марта 2003. извршен атентат на премијера Србије и лидера ДС Зорана Ђинђића.

- И овог Петог октобра демократе ће бити широм Србије и у свих 17 београдских општина на штандовима. Разговараћемо са људима, о њиховим данашњим надама, стрепњама и свим разочарањима отворено и људски, најављује наша саговорница.

Фото: You tube, printscreen

Милошевићу није нуђено да оде у Русију

Према Википедији Пети октобар се дефинише као свргавање Слободана Милошевића са власти. На тај дан одржане су демонстрације у Београду након којих је "Слободан Милошевић прихватио резултат избора за председника Савезне Републике Југославије 24. септембра који је објавила Демократска опозиција Србије. Овај догађај је у српској јавности познат и као Петооктобарска револуција, Петооктобарска контрареволуција, Петооктобарски државни удар, Демократске промене или Булдожер револуција, у зависности од политичке перспективе посматрања овог догађаја", наводи Википедија.

Занимљиво је да ни ових 17 година после нема неких нових докумената који би понудили нека фактографска накнадна тумачења догађаја, што се делом објашњава и тиме да су демонстранти запалили зграду савезног парламента и да је у пожару изгорела архива, укључујући и изборни материјал. Међутим, има нових политичких "читања". Тако актуелна власт Српске напредне странке, коју су основали бивши радикали - такође свргнути са власти Петог октобра будући да је Милошевићева партија била у коалицији са странком Војислава Шешеља и са супругином Југословенском левицом - означава и даље ДОС као политичког противника. Према изјавама садашњих напредњака, ДОС и даље постоји у неком облику на политичкој сцени, настоји да се реинкарнира и да поново спроведе "пљачкашку приватизацију" и тајкунизацију Србије.

Међутим, СНС заобилази чињеницу да су многи људи у садашњој власти напредњака потекли из ДОС, односно из странака које су чиниле ову коалицију. Тако је министарка Зорана Михајловић била у Г17, министар Ненад Поповић у ДСС, Расим Љајић је имао своју партију у ДОС, Андреја Младеновић, заменик градоначелника Београда, такође у ДСС, градски менаџер Горан Весић био је у ДС... С друге стране, у садашњој опозицији тврде да из главног ешалона Милошевићевог режима у јавни живот и на функцију још није враћен само Драгољуб Милановић, некадашњи директор РТС.

Када је реч о новим детаљима, шеф дипломатије Ивица Дачић, који је био портпарол Милошевићеве партије, недавно је једном провладином таблоиду испричао да су лидери ДОС нудили Слободану Милошевићу 5. октобра 2000. да напусти Србију и оде у Русију. То је за све који су били код зграде Скупштине 5. октобра био врло упечатљив моменат, када се један од лидера ДОС обратио демонстрантима преко импровизованог озвучења, саопштивши да су са београдског аеродрома полетела два руска "антонова" и да је у једном од њих син Слободана Милошевића - Марко.

Један од сарадника главног лидера ДОС убијеног премијера Зорана Ђинђића за Данас међутим незванично тврди да апсолутно није тачно да је било понуда Милошевићу да буде у једном од тих авиона, и да оде у Русију. Сам Дачић за Данас је кратко одговорио супротно да јесте - и да нема више о томе шта да каже.

Фото: You tube, printscreen

Победа

Победа Војислава Коштунице 24. септембра била је убедљива - он је освојио око 2,4 милиона гласова, а Милошевић 1,8 милиона, мада су постојала оспоравања да ли је Коштуница имао 50 одсто плус један глас - неопходну законску већину за председничке изборе. Претходно је иначе промењен изборни закон како би грађани бирали директно - Милошевић у првом мандату на чело СРЈ је изабран у парламенту.

Извор: Данас, Милош Д. Миљковић