Свет да позавиди: Перовићи из Сјеверина имају најрепрезентативнији малињак

Прибој – Један од најбољих малињака у прибојској општини налази се у Сјеверину, на газдинству Сава Перовића.

Малињак се налази према мишљењу стручњака на идеалној парцели, у равници, поред реке Лим, са благим, готово неприметним нагибом. Малињак је подигнут пре седам година, има површину од 30 ари, и шест хиљада садница, а почетком јуна, обишли су га и стручњаци Пољопривредне стручне и саветодавне службе из Ужица.
Стање малињака је прилично добро, није екстра,али је добро,ово је сигурно један од бољих малињака који сам обишао ове сезоне – речи су искусног стручњака, Андрије Аца Радуловића,савтодавца из ПССС Ужице.

Овде видимо да је човек уложио све што се тиче агротехнике,и наводњавање, а видљиви су и благо подигнути банкови, да се елиминишу површинске и подземне воде, што је врло и корисно и похвално

Фото: ПП Медиа

Према речима власника, пре коју годину малињак је давао врло добре резултате, што значи да су родне гране биле знатно дуже, а то онда подразумева и бољи принос.

Из тренутног стања се види да овај малињак може да постиже још боље резултате, али то мора бити повезано са агротехником и са применом ђубрива.

Овде се примена минералних ђубрива поставља као озбиљно питање, у наредном периоду. Дешава се у малинарској производњи да се више година ђубри истим ђубривима, или што јер још горе, и неконтролисано, па се онда дешава да почне са опадањем приноса.

Зато са њима треба бити опрезан, и примењивати их по саветима стручњака, који их препоручју на основу извршне анализе земљишта.

– Стајњак има своје место и улогу у исхрани биљака.Има и других материја које могу да надоместе стајањак,али је он просто ипак незаменљив – каже Радуловић.

Стајњак се по хемијској анализи препоручује у одређеној количини, а уз њега иде и креч, ако је потребно, такође по анализи.

Погрешно је стајњак стављати уз саму садницу, већ то треба чинити на 50-60 центиметара од корена, онолико колико фрезирамо и, ако не фрезирамо комплетан међуред. Стајњак обавезно мора да се зафрезерује односно загрне, затрпа, јер, ако га не затрпамо, ништа нисмо урадили – истиче Радуловић.

Пољопривредници морају конторлисати и квалитет стајњака, јер ако има пуно сена или сламе, ако није “прерађен” он може узроковати интензивно размножавање глодара, па ће се за коју годину почети сушити засад, јер ће глодари исећи жилице.

Иако је незамењив, малинари морају бити опрезни и са стајњаком. Он поред хемијског састава земљишта, регулише и водно – ваздушни режим у земљишту и структуру земљишта, и тако је побољшава.

Стајњак се поново примењује после треће године, јер се прве искористи око 50 одсто, друге године се разложи још 25 одсто, а треће 25 одсто. У четвртој години га већ немамо, јер је у попуности искоришћен, па га опет треба додавати.
Колико чујемо од власника, овде аналаиза земљишта није вршена задњих неколико година,што је озбиљан пропуст, и то се не сме понављати.
Пожељно би било да сви озбиљни произвођачи, или то желе да постану, да изврше анализу земљишта, да би знали шта биљци недостаје и шта треба да јој унесемо у земљиште, у зону кореновог система, да би био бољи принос.
Анализа на истој парцели се врши сваке треће, евентуално четврте године. Код малине, као интензивне производње, то би требало радити и чешће, јер се ту услови мењају из године у годину.
Малињак Сава Перовића у Сјеверину обишла је и Зорица Лазић, инжењер заштите биља у ПССС Ужице. Ево њених оцена и сугестија.

– Да похвалим произвођача, систем је идеалан,парцела је каква се само пожелети може, у равни са благим нагибом, дигнут је банак, међуред се коси, што је одлична превентива, од болести – каже Зорица.
Издигнут банак и покошен међуред су идеална превенција да корен пред бербу не дође до превелике количине влаге, да има одцеђивања…

Засад је према речима власника, третиран средствима заштите, у предвиђеним фазама.

Ово је малињак за пример,и уз мала побољшања,може бити и огледни малињак – закључила је Зорица Лазић,”заштитар” из ПССС Ужице.

 

 

 

ГЗС / ПП Медиа