послао је у редакцију Гласа западне Србије неколико фотографија из свог засада под сортом микер. Овај вредни горштак, двометраш, прве саднице малине поставио је 2008. године и за кратко време уз свесрдну помоћ др Александра Лепосавића из Института за воћарство из Чачка почео да остварује рекордне приносе (31,5 тона по хектару) и врхунски квалитет плодова ове племените воћке.

Поред Љубише, пионири а уједно и рекордери у малинарској производњи из Сиринићке жупе су и професор Драган Сталетовић – Тесла, поштар Станко Цветковић и други. Они су пример да се труд и уложено у засаде вишеструко врати па тако годинама постижу приносе веће од 22 тоне по хектару. У организацији и прихвату убраног црвеног блага помаже им Добривоје Стевановић, власник хладњаче из Штрпца на врху Шар планине у јужној српској покрајини.

Љубиша Ракинац, светски првак у приносима малине, у свом засаду ових дана, фото: Љубиша Ракинац

Судећи по фотографијама из Љубишиног засада, берићет га неће обићи ни ове године, али му је због дугогодишње сарадње и промовисања напора за опстанак на вековним огњиштима овог својеврсног српског збега под Шаром, жеља да му у посету поред др Александра Лепосавића дођу и дописник „Политике” из Чачка Гвозден Оташевић и гласовити повртар и хармоникаш из Радаљева код Ивањице, господин Војо Тошовић.
Своју жељу за доласком поменутог тројца Љубиша је изразио кроз стихове: „Браћо моја, како ствари стоје, кад стижете у Сушиће моје?”

ГЗС