На падинама планине Овчар у селу Дучаловићи млади Стефан Драљача сам је пре неколико година одлучио да посади шуму да би дао бар мали свој лични допринос како се не би "дисало на шкрге", наводи агенција РИНА.

У борби за што више кисеоника њему се придружила и група љубитеља природе и планинара који су у оквиру програма Зелени инкубатор који реализују Млади истраживачи Србије такође на падинама Овчара посадили 150 нових садница.

„Природа је све што имамо и морамо је чувати. Када би свако током свог живота засадио бар једно дрво свет би био лепше место за живот. Током акције пошумљавања посадили смо храст, јасен, липу, цер.. Оно што је Стефан започео трудимо се на овај начин додатно да употпунимо. Његов брат има сина Вукашина, тако да ће се овај предео назвати Вукашинова шума. Бићемо поносни кад видимо како то све изгледа за неких десеатк година", рекла је за РИНУ Јелена Јанковић која је учествовала у акцији пошумљавања.

Стефан је познат по томе што није желео бити један од оних који од природе само узимају, а ништа не враћају. Садња шуме која ће имати бројне бенефите за животну средину деловала му је као најбољи начин да да свој допринос. Сама та чињеница да од малог семена, може да настане огроман шумски горостас била му је фасцинантна.

„Свако може да засади своје дрво, није то кмпликован процес. Потребно је само да у јесен кад опадају жирови, да се они скупе посаде у саксију и повремено заливају. На пролеће оне већ порасту и могу да се засаде. Надам се да ће и други људи научити да се врате природи, јер је то изузетно важно. Да кад се помене стабло не мисле како да га посеку и од њега само да имају новчану корист. “, закључио је Стефан Дрљача.

Осим што је својеврсна фабрика кисеоника, шума има и бројне друге бенефите и то оне дугорочне. Стефан не намерава да овде стане, па је у плану да шуму посади и на суседној парцели. Формирао је и свој расадник из ког, кад за то дође време преноси саднице на парцелу.

ГЗС/РИНА