Римско наслеђе чачанског краја

Чачак - Житељи касноантичког насеља поред Западне Мораве још у четвртом веку наше

ере имали су две јавне бање, са бојлерима и загрејаним подом и зидовима.

У четвртом веку наше ере Чачак је имао два јавна купатила чији остаци данас сведоче о навикама и обичајима наших далеких претеча. Остаци једног („Римске терме”) откривени су 1970. године копањем темеља за лучну стамбену зграду поред хотела „Београд” подигнутог 1990. (првотно „Крен”), који је и данас један од најзначајнијих топонима овог места, док је друго у исто време постојало у насељу Бељина, мало северозападно од данашњег града.

Недавно је, на пола столећа од ископавања остатака бање у средишту Чачка, Народни музеј у овом месту приредио стручни скуп да би учени људи још једном осветлили те тренутке наше далеке повести.

„Римске терме” у средишном делу Чачка, који је тада био источна област римске провинције Далмације на граници са Горњом Мезијом, јесу касноримско купатило подигнуто највероватније крајем 3. и почетком следећег века нашег доба. Житељи су је користили до 378. године и напада западних Гота.

„Поданици ових делова Римског царства често су се купали, углавном у поподневним сатима и завршеног посла, пре вечере. Оваква, римска купатила била су посебно отворена за мушкарце и жене. Према једном сачуваном уговору постојала је разлика у радном времену током лета и зиме. Жене су ту долазиле пре поднева, мушкарци касније, до вечери”, каже за „Политику” Александра Гојгић, кустос Народног музеја у Чачку.

Начин којим је купаоница у Чачку подигнута карактеристичан је за ову врсту грађевина. Подови загреваних просторија почивали су на стубићима од опека, док су зидови имали шупље керамичке цеви да би пропуштале топао ваздух. Из ложишта су истовремено загревани и под и зидови као и вода у зиданом бојлеру изнад, са спољашње стране грађевине. Врела вода је кроз купатило спровођена оловним цевима, док су за одвод коришћене керамичке цеви и зидани канали.

Макета купатила

Током ископавања, пре пола столећа, пронађени су бројни делови керамичких и стаклених судова, накита, разни предмети за употребу. И једна остава новца, похрањена око 245/246. године која је вероватно била део уштеђевине неког мештанина, могуће власника пољског имања. Над рушевинама терми у средишту чачанском подигнута је и гробница која се уводи у 12. век.

„О купалишним, хигијенским навикама становништва посредно говоре и покретни налази, козметички и медицински, откривени углавном у касноантичким гробницама”, истиче у свом раду Гордана Јеремић из Археолошког института у Београду.

Покровитељи овог ученог скупа који нас враћа у прастаро доба били су Министарство културе државе Србије и град Чачак, а директор Народног музеја у овом граду, Делфина Рајић, наглашава:

„Те, сада и нама већ давне 1970. године, пред нашим очима оживело је богато римско наслеђе чачанског краја и на тај начин сваком намернику издалека можемо да покажемо ко смо и шта смо”.

 

Политика, Г. Оташевић / ГЗС