Naime, u jednoj dolinici smešten je zamak star oko jednog milenijum a u njemu se nalazi treća najstarija apoteka starog kontinenta.
Priču o apoteci govori jedan od malobrojnih monaha ovog manastira, fratar Jože Strojin.

Fratar Jože Strojin i reporter GZS Branko Lukić, foto: GZS

„Na ovom mestu postoji dvorac, koji se pominje još 1015. godine kao letnjikovac pilštajnskih grofova koji su ga i izgradili. Dvorac je menjao vlasnike i nakon 500 godina preuzela ga je nemačka gorfovska familija Tatenbah. Tadašnji frof Hans ili po našem Ivan Tatenbah dvorac je preuredio i od tada do danas on izgleda ovako. On ga je preuredio u renesansni stil 1550. godine. Dvorac je tada utvrđen sa četiri odbra,bene kule i kanalom sa vodom koji ga je okruživao. To je učinjeno kako bi se odbranili od Turaka koji su ovim predelima prolazili od juga ka severu na svom putu ka Austriji i Beču. Međutim, istorija nam govori da ta odbrana nije bila ni potrebna, jer dvorac, sakriven u dolini Turci nisu ni pronašli”, kaže Strojin.
Jedan vek kasnije, oko godine 1660., dvorac biva preuređen u manastir (samostan). Njega su tada naselili monasi nazivani Paulini, koji su došli iz Lepoglave kraj Varaždina.

Foto: GZS

„Jedan javni beležnik iz Zagreba je od nemačkih grofova kupio dvorac. Njegovo ime je bilo Ivan Zakmardi. On je dvorac poklonio Paulinima i zahtevao je da se preuredi u samostan. Kažu da ih je tada došlo svega šest, dok je kasnijih godina njihov broj porastao na 25. Oni su tu živeli svdega 120 godina što je za jedan samostan jako malo. Samostan je osnovan 1663. godine, a već 1783. je ukinut, ali ne od strane Paulina već austrijskog cara Josipa II, sina Marije Terezije usled reforme crkve”, govori Strojin.

Foto: GZS

Za vreme svoga života u samostanu, Paulini su počeli da grade crkvu koja je završena 1675. godine. Izgrađena je u baroknom stilu i posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice.
Paulini su u tom vremenu bili poznati po bavljenju lekarstvo ali za svoje potrebe i to je bilo zapisano u njihovim životnim pravilima. Tako je bilo propisano da u samostanima moraju imati jednu prostoriju koja će biti apoteka ali i jednu posebnu prostoriju u koju će biti smešteni bolesni.

Foto: GZS

„Ta prostotija se na latinskom nazivala infrimarija (bolnica). MI tu prostoriju u koju je tada bila smeštena apoteka nazivamo stara apoteka i služi samo kao muzej koji mogu posetiti svi koji dođu u samostan. Zašto je to bitno za nas i za Sloveniju. Kažu da je to najstarija očuvana samostanska apoteka u Sloveniji i treća u Evropi. Prva, odnosno najstarija se nalazi u Parizu, druga u Dubrovniku i treća je eto naša u Olimiji, u Sloveniji. Apoteka je osnovana u drugoj polovini 17. veka. Ne zna se tačna godina. Rekli smo da su Paulini došli 1663. godine tako da apoteka nije ranije osnovana jer se grofovi nisu time bavili, ali je ona sigurno starija od 300 godinea”, privodi kraju svoju priču fratar Jože Strojin.
On još dodaje da su monasi Paulini ispred dvorca zasadili vrt sa lekovitim biljkama, na čijem mestu se i danas nalazi vrt iz koga biljke monasi koriste i danas u svojim poslovima pravljenja čajeva, melema, krema i ulja. To znači da se i sada u sklopu samostana nalazi apoteka u kojoj se može pronaći potpuno prirodni, biljni lek za mnoge bolesti koje muče modernog čoveka.

GZS

Foto album: