Владете Стевовића он је изабран јер чини основну делатност, а то је образовање студената из области пољопривредне и прехрамбене технологије.

„Овај дан обележавано и празнично али и радно, јер у склопу славља имамо и низ активиности. Факултет се бави пројектима и науком, данс је била радионица за пољопривредне произвођаче и хладњачаре, где је циљ окупљања један трансфер знања, а све у циљу адекватније производње здравствено безбедне хране и квалитетних производа који се могу пласирати како на домаћем тако и на иностраном тржишту", рекао је Стевовић.

Декан Агрономског факултета Владета Стевовић, фото: Глас западне Србије

Он додаје да поред свих својих редовних активности, факултет у марту има своје традиционално саветовање о биотехнологији где већ има пријављено око 100 радова који ће се преставити. Такође се ради на иновирању студијских програма, основних, мастер и докторских студија, као и унапређење квалитета рада у лабораторијама.

Домаћин овогодишње славе професор Драго Милошевић, каже да поред колетива факултета гости су и са универзитета и сви они са којима сарађују.

Домаћин славе и професор Агрономског факултета Драго Милошевић, фотоо: Глас западне Србије

,,На данашњи дан виноградарства морам напоменути да Србија има будућности у овој производњи као и у пољопривредној, само је потребно да се мало организујемо и да знамо шта хоћемо и да примењујемо савремену технологију. Јер без твисоког приноса и квалитета не можете на тржиште, нисте конкурнтни", наводи Милошевић.

Асистент научне области у виноградарству на Агрономском факултету Вера Вукосављевић рекла је да виноградатсво у Србији има озбиљну перспективу, јер су најкризније године иза нас.

„Најперспективнија улога је едукација произвођача, затим подстицај ресорног министарства. Истакла би улогу малих произвођача и малих винарија које су полако освојиле и европско и светско тржиште", каже Вукосављевић додајући да ова област захтева много рада и новце.

Асистент на Агрономском факултету Вера Вукосављевић, фото: Глас западне Србије

Према њеним речима потребно је озбиљно приступити оснивању једног винограда јер је у питању велика инвестиција, неке калкулације показују да подизање једног хектара до момента ступања у родност је око 20 до 30 хиљада евра.
„Обично су то едуковани људи, који морају да воде рачуна о томе каква је намена производње, као и одабир добрих сорти. Јасно је да производња добрих вина почиње у винограду. Људи са стране када долазе воле да пробају наша аухтотона вина, тако да би требало да потраже неку сорта која би била занимљива. Касније дафинализирају технологију гајења грожђа где пресудан утицај има и клима. И на крају да се добро обради", закључила је Вукосављевић.

Глас западне Србије