Авион у Мрчајевцима, непосредно после пада, Фото: Г. Оташевић

закључио да нема основа за кривични поступак. Заменик вишег јавног тужиоца у Чачку, Драган Калаба, закључио је случај пада војног авиона „орао” Ј – 22 утврдивши да нема основа за покретање кривичног поступка против било ког лица. Он је, пошто се ваздухоплов срушио у атар Мрчајеваца 15. новембра прошле године, обавио увиђај и наредио да комисија ВС утврди околности и разлоге пада, а сада прихватио налаз команде Ваздухопловства и ПВО Војске РС по коме „у јединицама и установама ВиПВО нема одговорних лица за настанак удеса”.

Војне комисије за основно и допунско испитивање удеса закључиле су да је основни узрок био губитак притиска у основном и командном хидрауличком систему који је вероватно настао слабљењем цевних спојева (цеви, цревоводи, разводници), али није било могуће наћи поуздане материјалне доказе који би поткрепили то. Другостепени узроци удеса јесу попречно – смерне осцилације структуре авиона настале због зазора у командама. Материјална штета услед уништења авиона и опреме износи 211,60 милиона динара.

Током испитивања удеса утврђено је да је „орао”, којим је пилотирао мајор Иван Пантић, командант 241. ЛБАЕ, узлетао са аеродрома у Лађевцима у 12.15 сати, и био је исправан за лет. Тај пробни лет током којег је дошло до удеса извршен је у циљу провере управљивости и стабилности авиона, након појаве изражених попречно – смерних осцилација у претходна три пробна лета.

Провера понашања ваздухоплова извршена је на висинама од 1.500 до 4.400 метара, а маневарски лет – оштри заокрет, полупревртање, борбени заокрет, превртање, петља, имелман, ваљци и леђни лет – на висинама од 100 до 2.000 метара. После завршене пробе пилот је у 12:33,51 од контроле лета у Лађевцима затражио одобрење за слетање, укључио се у школски круг за приземљење, одузео снагу оба мотора и извукао ваздушне кочнице ради смањења брзине. Након 15 секунди пилот потврђује контроли трећи заокрет и при брзини од 450 километара на сат пребацује прекидач „закрилца – преткрилца” на положај извучено, али тада се у авиону активира звучни сигнал отказа.

На манометрима притиска хидроуља и у основном и у командном систему пилот уочава притисак од свега 50 – 60 бара и пребацује ручицу стајног трапа у положај „на доле”, у намери да одбрави ноге трапа. Мајор је поновио поступак извлачења точкова али опет без учинка, јер је притисак у оба хидрауличка система врло брзо пао на „0 бара”, а за то време повећали су се и нагиб авиона и угао понирања.

Мајор је тада, да би смањио десни нагиб, померао пилотску палицу улево, али ваздухоплов није реаговао. У 12:35:07 пилот је јавио да нема контролу над авионом и да га напушта избацивим седиштем. Катапултирање је извршено на висини од око 430 метара после чега је авион наставио да лети још осам секунди, односно 850 метара, и срушио се на само десетину метара од последње куће у засеоку Љајићи. Пилот се приземљио на око 1.100 метара од места удара ваздухоплова о тле, и приликом напуштања авиона задобио је тешке телесне повреде у виду напрснућа два грудна пршљена.

Тројица пилота очевидаца, који су током овог лета били на различитим позицијама, изјавили су да се иза авиона повремено појављивао светлосиви траг при уласку у вертикалне еволуције, као и црни густи дим иза мотора у трајању око једне секунде у различитим фазама лета. То наводи на закључак да је ваздухоплов у току лета постепено губио одређени флуид, односно да је долазило до губитка хидроуља у задњем делу трупа, које је повремено сагоревало у издувном млазу.

Војни стручњаци који су испитивали остатке авиона утврдили су да су оба црева потисног вода, пречника 6 милиметара (основни и командни хидросистем, притисак 206 бара) била свучена са прикључка. На основу тога претпостављају да је, због повремено појачаних вибрација, дошло до слабљења везе црева на споју са чауром и до свлачења. Али, по њиховој оцени, до свлачења црева могло је да дође и због сагоревања након удара авиона у земљу, или у току подизања остатака летилице и преношења на аеродром у Лађевцима.

Г. Оташевић

Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије