Веровали или не: „Открили“ манастир Трудово ?!

Нова Варош - За манастир Трудово знају само аутори Уредбе о проглашењу специјалног резервата природе „Увац“.

Је ли кратак списак културних добара на заштићеном простору, као и археолошких локалитета римског периода?!

У летимичном прегледу Уредбе о проглашењу специјалног резервата „Увац“, спремљенe за Владу Србије, у први мах ме, као поштоваоца баштине, обрадова оно што прочитах у претпоследњем пасусу члана 2. - да је откривен манастир Трудово.

Извод из Уредбе - где је манастир Трудово?

Али, убрзо ме обузе осећај кривице: како да то не знам, а у комшилуку ми родног краја? И ко га је досад скривао? Јер, у новинарској знатижељи и дозивању предака пут ме водио на врелa завичајне историје, одакле су ме испраћали неми дозиви са црквених развалина, згаришта, са гробова и белега у корову...!

О манастиру Трудово у Трудову, колико ми је у памети – нико ништа не зна?! Је су ли то оманули аутори Уредбе податком – из рукава, на памет, што би народ рекао...?

Пошто нема карте са новим границама Резервата (што би, свакако, захтевало велики простор), а не сналазим се у оним катастарским парцелама и „кантарским кукама“ што би рек’о Кочићев Давид Штрбац – помислих да то аутори Уредбе нису мислили на остатке манастира Градина у Ојковици, изнад засеока Томићи?!

Црква у Буковику под заштитом државе

С друге стране, чини ми се да је кратак списак културних добара на заштићеном простору или су остали – неважни??! Наведени су мост на Увцу у засеоку Жвале па велики број археолошких локалитета од којих се најзначајнији Јеринин град (Дружиниће), град Клак (Радоиња) и манастир у Трудову (Трудово).

Мост на Жвалама је потопљен 1978. године, a можда су се на списку требала наћи и два „жива“ манастира – Јања у Рутошима и Дубница у Божетићима. На сајту Завода за заштиту споменика културе из Краљева је списак непокретних добара под заштитом државе: општина Нова Варош је под редним бројем 13, са две знаменитости које су, по свој прилици, у границама Резервата – црква у Буковику и манастир Дубница.

Мислим да су далеко значајнији од поменутих археолошких локалитета и неки римски локалитети, о којима у једном од бројева „Зборника“ Народног музеја из Ужица пише др Љиљана Мандић.

У Уредби је занимљив и члан 11, где се у другом пасусу помиње да треба извршити идентификацију граница Предела изузетних одлика „Овчарско-кабларска клисура“ на терену. Је ли овде грешка направљена по систему „copy – paste“, брзоплето и неодговорно, па се не помиње СРП „Увац“?

Римски споменици у Радоињи, пре градње цркве

Можда ће неко рећи да су ови пропусти – ситнице или да сам старо зановетало и дангуба која нема преча посла?! Тако су говорили они које сам опомињао на претеривања и накарадности, на произвољности и нетачности о броју од 285 сунчаних дана у нашој Општини (а да никако не наводе извор податка) или да је Штитково испод Златара, а у Калипољској бици погинуло по једнима 6.000, а по другима 7.000 српских војника?! Неки су, истина, прихватили сугестију о упућивању на поправни из земљописа и историје...

На крају, да ли неко из Резервата и Општине раније читао ову Уредбу, хоће ли упозорити ауторе на грешке? Или ће текст, можда, отићи пред Владу?

Златари инфо, Д. Гагричић