и титулама родоначелника, надимку, некој телесној и карактерној особини, по месту, крају, пореклу... На ветрометини се укрштали ветрови, војске, вере, а сеобе покретали историјски ломови . Промоција књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“ 29. новембра у Библиотеци „Јован Томић“.

Откривајући корене и гране лоза и кад су и како настајала и уписивана презимена, те која су најстарија и најбројнија, истраживач Салих Селимовић (78), професор из Сјенице, у другом, допуњеном и проширеном издању књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“ обрадио је 900 презимена са око 4.500 имена.

Ово је четврта књига, од како је пре пет година Селимовић објавио сведочанства о настајању и нестајању презимена на Сјеничко-пештерској висоравни. И следећа књига је покривала ово подручје, али две наредне обухватају цео простор Старе Рашке.

На 780 страна четврте књиге, у издању новосадског „Прометеја“, Селимовић је међу крице сабрао грађу прикупљену у архивима и музејима од Никшића, Сарајева, Бијелог Поља, Пљеваља, Чачка, до Ужица и Новог Пазара, те прелиставањем хроника, монографија, зборника радова, годишњака и студија, али и у сусретима са појединцима и представницима фамилија. Казивања најстаријих, како истиче аутор, била су веома драгоцена и најчешће путоказ за даља истраживања одакле су им стигли преци и где су се све запутили и свили гнезда.

Истраживања - корени и лозе, најстарија и најбројнија презимена

„Морам да кажем и то да сам наилазио и на неразумевање, па чак и на отворено одбијање сарадње код појединаца, посебно из муслиманске популације. Било је и негативних реагаовања оних који нису желели да се јавно пише о њиховом пореклу, узроцима кретања њихових предака, промене слава код православаца и процесу исламизирања. Исламизација је била један дуг процес и није на нама да судимо онима који су прихватали ислам, али смо дужни да знамо своје корене и претке ма какви они били”, наглашава Селимовић у уводу књиге.

„Становништво је на традиционалном миграционом и имиграционом простору долазило и одлазило и, што је рекао један од анкетираних, „стално је врвило“. Ратови, буне, устанци, разне епидемије, аграрна пренасељеност, крвна освета, па и сваковрсни притисци били су узроци страдања и миграција. Мењале су се вере, славе, нације и држааве, а све како би народ опстао у актуелним условима. Свакако да су у тим историјским и социолошким процесима своју улогу имале и одлике природне средине, односно природно-географске карактеристике овог древног српског етничког културно и верско-конфесионалног простора.”

Презимена настајала по занимању, надимку, крају, пореклу...

Пишући о пореклу породица, аутор књиге наводи да су презимена уписивана по оцу или много ређе по мајци. Настајала су и по звању и титулама родоначелника, многа су регистрована по занимању родоначелника, надимку, некој телесној и карактерној особини, затим у вези са неком животињом или биљком. Постоје презимена, каже, и по месту или крају или по етничком, племенском, братственичком пореклу.

Стална презимена

Селимовић подсећа да је кнез Александфар Карађорђевић 1851. године издао натредбу о увођењу сталних презимена у Кнежевини Србији, мада су она код Срба православаца почела да се у црквене књиге уписују и раније, посебно код потомака племства, као и оних угледних и познатих.

Сељаци и шумари у Горњој Косатици

„Код наших муслимана, а често и код православних, на овом простору Старе Рашке се у највећем броју устаљују стална презимена после ослобођења 1912. године. Код већине презимена се додаје суфикс „ић“, мада је то почело и раније, а префикс се додавао по стицању неког звања, титуле или неке личне особине”, пише, поред осталог, Селимовић.

Промоција књиге - 29. новембра

Промоција књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“ ( друго, допуњено и проширено издање) заказана је за 29. новембар у 18 сати, у Библиотеци „Јован Томић“ у Новој Вароши.

Златар инфо, Д. Гагричић / ГЗС