Tako su nam domaćinstva prema prvom posleratnom popisu, koji je obavljen 1948. godine u proseku imala po 4,39 članova, pet godina kasnije 4,32, da bi na sledećem popisu 1961. godine, broj bio manji od četiri i iznosio 3,96.

Godine 2002. brojnost je opala ispod tri člana i iznosila 2,97, i kasnije je nastavila da pada pa je pretposlednji popis iz 2011. pokazao da nam u domaćinstvima u proseku zajedno živi po 2,89 članova, a lane je taj broj opao na 2,55.

Paralelno sa ovim trendom, rastao je broj samačkih, a opadao broj višečlanih domaćinstava. Tako je udeo samačkih u ukupnom broju domaćinstava sa 11,64 odsto iz 1948. godine, porastao na 20,02 odsto 2002. godine, da bi prošle godine njihov udeo iznosio 29,89 procenata.

Kada je reč o višečlanim domaćinstvima, udeo onih sa pet članova je sa 13,95 odsto koliko ih je bilo 1948. godine opao na 8,17 odsto 2002. godine, a lane ih je bilo 6,03 odsto u ukupnom broju domaćinstava.

GZS/ Tanjug