200 хектара слободно галопира 25 коња. Ово необично крдо у власништву је породице Милосављевић, која  већ тридесет година са пуно љубави и пажње води бригу о овим животињама.

„Од кад знам за себе, у домаћинству имамо коње. Како смо ми стасавали, сваке године смо куповали по неколико и сада имамо толико грла. Сваки има име и посебно место у крду. Број се стално повећава зато што добијамо нову ждребад, али и сами купујемо. Кад видимо доброг коња не питамо колико кошта. Више угађамо њима, него нама“, рекао је за РИНУ , Велимир.

Коњи извлаче шуму са Таре, фото: РИНА

Сваког коња, Милосављевићи пазе као да им је род рођени. Воде рачуна о њиховој исхрани, купују професионлане самаре , како им не би направили ране и поткивају. Тројица браће Велимир, Вељко и  Владимир свакодневно дрвеним сплавом прелазе Мораву и хране коње који се налазе на острву поред куће. Део ових животиња смештен је у штали, и они су једини коју овим вредним домаћинама доносе зараду, остали су ту из чисте љубави.

„У летњим месецима, неколико коња стављамо на камион и возимо на Тару. Извлаче дрва на местима где механизација није дозвољена, они су обучени за то и специјални су коњи за вучу. Кад их купујемо, проверавамо колико су спремни и спретни, јер је то на неприступачним деоницима од изузетног значаја“, каже Вељко.

Вељко Милисављевић, фото: РИНА

Ипак, од двадесет пет коња колико их имају, посебно место на њиховом имању заузимају, како кажу, два најлепша – Бећир и Рубин. Један је купљен у Краљеву, а други у Сјеници, а заједно вреде чак 10.000 евра.

„Њих водимо на штрапаријаде широм Србије и освајамо вредне награде. Јако је важно какви су коњи, колико су снажни, а они испуњавају баш све критеријуме. Водимо рачуна о њиховом изгледу, па им врло често украшавамо самаре. Кад њих двојица прођу, све стаје и сви остају без текста, јер заједно изгледају фасцинантно“, рекао је Вељко.

Породица Милосављевић броји дванаест чланова. Отац Слободан поносан је што су његови синови одлучили да остану на селу, ожене се ту и добију унуке. Поред коња, у њиховим шталама налази се на десетине грла крава и оваца, а сви чланови живе управо од пољопривреде.

Бећар и Рубин иду на штрапаријаде, фото: РИНА

„Ништа није тешко кад су укућани сложни. Под једним кровом живи три генерације и удруженим снагама можемо све. Једино што нам представља проблем, јесте јако лош пут, који води до нас. Па нам је врло тешко кад деца треба да иду у школу, или кад по млеко долази млекаџија. Све остало, што можемо ми да завршимо ћемо лако“, каже глава породице Слободан.

РИНА / ГЗС