Sloboda svanula sa Javora 


Još danas toplo i suvo, od sutra kiša i pad temperature              Zbog radova na uređenju nove pešačke zone u centru Čačka izmenjen režim javnog gradskog prevoza              „Groblje” ispod glavne ulice - instalacije u fazi raspadanja              „Groblje” ispod glavne ulice - instalacije u fazi raspadanja              Od danas prijave za „Najdomaćina 2024“             

 
Sloboda svanula sa Javora
Trenutno na sajtu: 326       |       Podeli:
31.10.2023 | 0 коментар(а)



Nova Varoš - Pre 111 godina, u Prvom balkanskom ratu, od turskog ropstva oslobođena je Raška



oblast. Učitelj Jevrem Čakarević ostavio za pokolenja i pamćenje pesmu u desetercu o pobedonosnom pohodu srpske vojske 1912. godine. Objavljujemo „Izlazak iz tamnice” – 7. nastavak feljtona „Osvajanje slobode 1912.” iz „Zlatarskih novosti” (2012) i knjige „Dozivanje predaka” (2015), koja je na našem portalu u „Riznici”, u elektronskoj verziji.

Jedan od svedoka slobode ili, kako se ada govorilo, „dolaska Srbije” – učitelj Jevrem Čakarević (1857-1937, rođen u Štitkovu), narodni guslar, sakupljač pesama i pesnik, – ratne 1912. godine spevao je na Javoru pesmu „Boj na Sjenici i zauzeće Prijepolja, Pljevalja i Nove Varoši”, koju je već 1913. godine objavio u Beogradu kao posebno izdanje. U pesmi je, kako to zapisa poznavalac prilika i narodnog stvaralaštva Dobrilo Aranitović, „jezikom autentične narodne poezije, hronološki vjerno ali ne i suvoparno, opisan tok događaja ali data i njihova interpretacija”. Čakarević najpre opisuje nepodnošljivo stanje srpskog naroda pod Turcima koje se graniči sa očajem i beznađem. Srpski prvaci pišu kralju od Srbije:

Gospodaru, ako Boga znadeš,

Već je došlo posledlje vrijeme,

Turski zulum snosit’ ne možemo,

Nit’ se može više srbovati,

Niti dadu Turci živovati,

Nit’ živjeti niti robovati.

Il’ je reda u svijet pobeći,

Il’ je reda vjeru mijenjati,

Il’ je reda u vodu skakati

Više, kralju, durat’ ne možemo!

Deseterac učitelja i guslara Jevrema Čakarevića

I Čakarević, poput Filipa Višnjića, nabraja “seču staroraških knezova”, zapravo viđenijih ljudi, sveštenika i trgovaca. Mladoturski režim pregao je da raseli Srbe i doseli muhadžere, da uguši svaku pobunu i otpor, da otomanizuje hrišanski živalj. Turci nasrću na život i čast, na imovinu, crkvu i sveštenike...

Ne može se vako živovati,

Nit’ se more nazor umrijeti.

Zemlja tvrda, a nebo visoko,

Nit’ se ima kome požaliti;

Nit’ se ima u šta pouzdati;

Evo ima trideset godina,

Kako nama iz Srbije kažu:

“Nadajte se skoro ćemo doći”.

Nadasmo se trideset godina,

Nadasmo se ne unadasmo se,

Pa smo svaku izgubili nadu,

Svaku nadu, sem Boga jednoga.

Ustanici - skup narodnih prvaka pet srezova na Javoru 1912. godine

Braća donela slobodu

Kad su kralju (Petru Karađorđeviću) žalbe dodijale i kad je čuo reči prote Milana Đurića: „Diži vojsku, ajde na Turčina, već je došla u podgrlac duša, tu nam više razmicanja nema”, on izdaje ratni zadatak Milivoju Anđelkoviću – Kajafi, komandantu Javorske brigade Srpske vojske, da pređe granicu na Javoru.

Milivoje Anđelković Kajafa, komandant Javorske brigade Srpske vojske

Posle krvavih borbi u Kalipolju, na Leskovcu, Brezaku i Lupoglavu, gde su srpske baterije razorile šančeve, a pešadija bajonetima zauzimala rovove i busije, Turci su u Sjeničko polje izneli beli barjak, a u gradu je oduševljenje koje pesnik kazuje stihovima:

Bože mili, da divna sastanka:

Kad se Srbi s vojskom sastadoše,

Žensko, muško, sve je potrčalo,

Te s narod s vojnicima ljubi,

Pa im kite konje i oružje,

Pa im puške i topove ljube.

U pesmi se, kako ističe Dobrilo Aranitović u radu „Život našeg naroda pod Turcima u predvečerje balkanskog rata u radovima književnika”, uspešno kombinuju opisi događaja sa opisom stanja u turskim taborima stavljenim pred ultimatum da se pokore pobedničkoj srpskoj vojsci i ustaloj raji.

Raju niko ustavit’ ne može.

U raje je premnogo oružja,

A na vas se uskosila raja,

Prštite je pet stotin’ godina.

Kad ustane kuka i motika,

Kad sa rala raonici ciknu,

Ta se sila ne ustavlja šale

Ta će sila vama dodijati,

I ognjišta vaša raskopati

Platićete i glavom i malom,

Predajte se, ne ginite ludo!

Srpska artiljerija u Prvom balkanskom ratu

Ispunjen zavet pokolenja

Kada su novovaroški turski prvaci doznali da su se predala Pljevlja i Prijepolje, a da to i njima predstoji, nastaje situacija koju Čakarević opisuje u stilu velikih epskih majstora:

Svi su Turci nikom poniknuli,

A u crnu zemlju pogledali.

Neki huče, a neki jauče,

Neki čupa perčin sa vrh glave;

Neki steže zube i vilice,

Neki plješte po koljenu rukom;

Od Turaka neki govoraše:

„Alah bilah, lijepog li dina,

Da j’ Muhamed došo iz xeneta,

Pa mi kazo da će vako biti,

Ja mu ne bih mogo vjerovati!

Ostavaljjući za pokolenja i pamćenje pesmu o pobedonosnom pohodu srpske vojske, potpomognute ustanicima i komitama, kada je ispunjena zavetna misao mnogih pokolenja, Čakarević pesmu završava stihovima:

Srbin pjeva, kuda gođ se krene:

”Vala Bogu i Bogorodici,

I našemu od Srbije Kralju,

Kad je vako Turke polomio,

Te ne kuca turska uzengija;

Čekali smo pet stotin godina,

Čekali smo i Boga molili,

Da nam braća u pohode dođu.

Što molismo, Boga domolismo,

Što željesmo, eto dočekasmo”.


Drugo izdanje pesme

Knjigu „Boj na Sjenici i oslobođenje Prijepolja, Pljevalja, Nove Varoši i Priboja 1912. godine” štampao je 2012. godine prijepoljski Dom kulture, dajući doprinos obeležavanju veka slobode. Knjigu je priredio Dobrilo Aranitović, uz predgovor „Jedan autentičan epski glas o oslobođenju Raške oblasti 1912. godine” , rečnik manje poznatih reči i fotografije tog vremena.

 

Zlatarinfo, D. Gagričić / GZS

 




PODELI:






Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


nova varos javor oslobodjenje turska

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 154.319.881 посета
Тренутно на сајту: 326 посетилац(a)